Bipolarni poremećaj predstavlja ozbiljni poremećaj raspoloženja.
Oscilacije u raspoloženju su deo naše svakodnevnice. Lepe vesti i prijatni događaji nas čine srećnim, dok gubitak drage osobe ili neispunjeni ciljevi dovode do tuge. Ovo su sasvim normalne reakcije izazvane spletom životnih okolnosti. Međutim, problem nastaje kada se raspoloženje menja bez ikakvog spoljašnjeg uticaja, tj. bez promena u životu, tada možemo reći da osoba pati od poremećaja raspoloženja.
Nažalost, bipolarni poremećaj je veoma rasprostranjen u svetu. Procenjuje se da jedna od 100 odraslih osoba ima problem ovakve vrste u nekom trenutku života. Tačnije, oko 24 miliona ljudi se svakodnevno suočava sa njegovim posledicama.
Šta je bipolarni poremećaj?
Bipolarni poremećaj ili manično-depresivnu psihozu, kako se još naziva, karakterišu ponovljene epizode povišenog raspoloženja, energije i aktivnosti (manija ili hipomanija) i periodi sniženog raspoloženja (depresija). Upravo zbog smenjivanja različitih faza ovaj poremećaj se naziva bipolarnim. Između njih osoba ne ispoljava druge psihičke probleme.
Baš kao što za OKP poremećaj nije tačno izdvojen uzrok, tako nema precizno utvrđenih faktora koji dovode do bipolarnog poremećaja. Genetika, ipak, igra ključnu ulogu. To znači da rizik od pojave je veći ukoliko u istoriji bolesti vaše porodice već postoji slučaj poremećaja. Zbog toga mnogi stručnjaci smatraju da je u njegovoj osnovi biološki uzrok, mada je primećeno da se češće javlja kod gojaznih osoba.
Bipolarni poremećaj ne treba olako shvatati, jer u dugim depresivnim razdobljima čak 10 odsto pacijenata izvrši samoubistvo.
Kako prepoznati bipolarni poremećaj?
Prema zvaničnoj podeli mentalnih bolesti bipolarni poremećaj se deli na nekoliko vrsta.
Bipolarni I poremećaj ima najmanje jednu maničnu epizodu. Traje obično nedelju dana, a simptomi su prisutni veći deo dana. Raspoloženje naglo prelazi u depresivno. Nije redak slučaj da se depresivni simptomi jave tokom manične faze, ali tada traju svega nekoliko trenutaka.
Bipolarni II poremećaj obuhvata više od jednog perioda teške depresije, koja traje najmanje 2 nedelje. Manični simptomi su veoma blagi i ispoljavaju se najviše 4 dana. Zbog ovakve slike često prođu neprimećeno, pa se osobe javljaju zbog depresije, a da nisu ni svesne da pate od bipolarnog poremećaja.
Kod ciklotimičnog poremećaja prisutni su brojni periodi hipomanije i depresije, ali simptomi nisu intenzivni.
Manična faza se ispoljava euforičnim raspoložanjem, koje može da ide od uznemirenosti do agresivnosti. Prisutni su i povećana fizička aktivnost i seksualni nagon, dok je potreba za spavanjem smanjena. Manični pacijenti govore brzo, čak nametljivo i bez prestanka. Može se javiti i potreba za kupovanjem nepotrebnih stvari, sklapanjem loših finansijskih dogovora, riskatna vožnja, kao i upotreba droga i alkohola.
Osnovno obeležje depresivne epizode su osećaj tuge i beznađa, anksioznost, gubitak interesovanja za stvari koje su nekada predstavljale zadovoljstvo. Zatim, poremećaj sna i ishrane, problemi sa koncetracijom i konstantni umor.
I jedna i druga faza značajno narušavaju kontakte sa drugim ljudima i obavljanje svakodnevnih aktivnosti.
Da li se bipolarni poremećaj može izlečiti?
Kako većina osoba nije svesna da ima bipolarni poremećaj prepoznavanje simptoma i rano postavljanje dijagnoze je ključno za otklanjanje problema.
Primarni tretman obuhvata psihofarmakoterapiju, odnosno upotrebu propisanih antipsihotika, stabilizatora raspoloženja i antidepresiva. Takođe, psihoterapija ima veliki uticaj za uspešno lečenje, jer se njome otkriva izvor problema. Ujedno, pacijent se uči kako da se izbori sa neželjenim simptomima.
Uz discplinovanost pacijenta, podršku porodice i stručni tim lekara klinike VIP Vorobjev, bipolarni poremećaj neće uticati na kvalitet vašeg života.
