Takođe pored dijagnostike na našoj klinici našim pacijentima pružamo i detaljnije preglede koje obavljamo na našim partnerskim klinikama. Na taj način možemo pružiti pregled MRI, EEG ili ultrazvukom, snimanje rendgenom, endoskopske preglede kao i konsultacije kardiologa, neurologa, endokrinologa i drugih specijalista.
Ovi specifični testovi prilikom dijagnostike nisu uključeni u cenu tretmana i dodatno se naplaćuju. Klinika VIP Vorobjev takođe pruža i dodatne specifične laboratorijske testove uz pomoć kojih detektujemo prisutnost lekova u krvi, urinu i drugim telesnim tečnostima.
Psihijatrijska dijagnostika
Dijagnostika u psihijatriji specifična je u odnosu na dijagnostiku u somatskoj medicini. Dok se u somatskoj medicini dijagnostika koristi za klasifikovanje somatskih stanja, u psihijatriji se dijagnostika koristi za klasifikovanje mentalnih oboljenja.
S obzirom na to da mentalni poremećaji imaju status hipotetičkih konstrukata, mora se opreznije i pažljivije pristupiti dijagnostici, jer su mentalni poremećaji kao i sama psiha varijabilniji u odnosu na somatska oboljenja. Takođe, kod somatskih oboljenja imamo objektivne pokazatelje bolesti. U psihijatriji se oslanjamo na iskaze pacijenta koji su često nerazumljivi.
Još jedna specifičnost dijagnostike u psihijatriji je sama specifičnost mentalnih poremećaja.
Izveštavanje pacijenta o svojim tegobama često je bolno i provokativno, kako za njega samoga tako i za njegovu porodicu.
Dijagnoza često povlači i stigmu, odnosno negativan odnos prema ljudima koji boluju od mentalnih poremećaja. Ovom prvom koraku pristupamo obazrivo kako bismo minimizovali nelagodnost koju psihijatrijska dijagnostika može da prouzrokuje.
Psihološka dijagnostika
Psihodijagnostika se odnosi na primenu dijagnostike u oblasti kliničke psihologije dopunjenu sa opisom ličnosti i implikacijama za tretman poremećaja. Psihodijagnostika je specifičnost akademske psihologije jer je akademska psihologija iznedrila instrumente pomoću kojih se ličnost može procenjivati i opisivati.
Psihodijagnostika obuhvata popis osnovnih informacija o pacijentu, dijagnostički intervju i raznovrsnu bateriju testova. Pomoću ovoga se može proceniti intelektualni nivo osobe, crte ličnosti i prisustvo ili odsustvo mentalnog poremećaja.
Psihodijagnostika osnovno je oruđe kliničkih psihologa, koji su jedini stručni da primenjuju metode psihodijagnostičke procene kao i da tumače rezultate do kojih dođu uz pomoć metoda koje koriste. Bilo da je u pitanju intelektualni deficit, problemi u međuljudskim odnosima ili poremećaj ponašanja, psihodijagnostika psiholozima pruža sredstvo pomoću kojeg mogu da dođu do dijagnoze ali i do sveobuhvatnog opisa ličnosti.
Osim opisa snaga i slabosti pacijenta, psihodijagnostika takođe pruža korisne smernice za dalji tretman. U zavisnosti od dijagnoze, moguće je ponuditi određenu psihoterapiju koja je najadekvatnija za određeni poremećaj. Tako na primer postoji saglasnost da se fobije najbolje leče pomoću bihejvioralne terapije, a da lečenje bolesti zavisnosti zahteva multidisciplinarni pristup.
Ključna stvar kod psihodijagnostike je dobro uputno pitanje, odnosno pitanje sa kojim započinjemo proces kliničke procene, jer klinička procena uvek treba da odgovori na dobro osmišljena i unapred postavljena pitanja.
