Burn-out sindrom je sve češća pojava u svetu zaposlenih ljudi. Direktan prevod je sagorevanje, a to se odnosi na stanje iscrpljenosti izazvano prekomernim ili dugotrajnim stresom.
Burn-out sindrom je novija pojava
Burn-out sindrom je relativno nov termin u psihologiji. Definiše se kao psihološki odgovor na hroničan stres i preveliko opterećenje. Promena društvenog sistema donosi i promene u obavljanju posla koje donose dodatni stres, poput visoke odgovornosti, velikog obima posla, vremenskih rokova koji se moraju ispoštovati…
Pojam je prvi put opisan šezdesetih godina XX veka od strane njujorškog psihologa i psihoanalitičara Herberta Freudenbergera. Po njemu je to jedno stanje psihičke i fizičke iscrpljenosti koju uzrokuje profesionalna sfera osobe. Ta sfera potom utiče na sve ostale.
Kako nastaje burn-out sindrom?
Burn-out sindrom je veoma zastupljen u modernom svetu. Po nekima, jedini uzrok sindroma je preterana količina posla, ali to je nepotpuno objašnjenje. Pored previše obaveza na radnom mestu, postoji još faktora koji pogoduju javljanju ovog sindroma. Neki od njih su loši interpersonalni odnosi na poslu, kako sa kolegama tako i sa klijentima, česti i intenzivni konflikti, nepažnja, nedostatak motivacije, neusklađenost ambicija sa konkretnim zahtevima posla, mobing itd.
Koga pogađa burn-out sindrom?
Dok se ranije mislilo da burn-out sindrom pogađa samo pojedince na napornijim i slabo plaćenim poslovima, danas imamo drugačiju sliku. Istraživanja su pokazala baš suprotno: najizloženije su osobe koje su uspešne, visoko odgovorne i koje imaju izraženu potrebu za kontrolom. Takođe, burn-out sindrom pogađa ljude koji su veoma požrtvovani kada je u pitanju posao i koji se trude da daju svoj maksimum. Danas se ovaj sindrom povezuje sa svim stresnim profesijama.
Burn-out sindrom: simptomi
Simptomi burn-out sindroma mogu se manifestovati na tri plana:
- Fiziološki: nesanica, glavobolja, iscrpljenost, zamor, malaksalost, pad imuniteta, pojačano znojenje, smanjenje seksualne želje…;
- Psihološki: poremećaji pažnje i koncentracije, otežano pamćenje, zaboravljanje, preosetljivost, nervoza, razdražljivost, smanjena motivacija, apatija, dosada, smanjeno samopoštovanje i samopouzdanje…;
- Ponašajni: povlačenje u sebe, izolacija, smanjena efikasnost i povećan broj grešaka, često odsustvovanje sa posla, kašnjenje, agresivno ponašanje, stalno kritikovanje tuđih propusta…;
Kako sprečiti burn-out sindrom?
Burn-out sindrom je moguće blagovremeno sprečiti, ukoliko osoba na vreme prepozna znake i potencijalne okidače za ulazak u ovo stanje. Prevencija burn-out sindroma se zasniva na učenju da se prepoznaju ovi okidači, vežbi relaksacije, korišćenju sistema podrške i preduzimanja aktivnosti koje će učiniti da se osoba ponovo oseti dobro.
Ukoliko posao ne može da se promeni, treba raditi na podizanju praga tolerancije i sposobnosti da se toleriše frustracija, kao i na prihvatanju i boljem podnošenju postojećeg stanja.
Osim toga, preporučuje se izbegavanje preteranog rada i prekovremenog ostajanja na poslu, uvođenje fizičke aktivnosti, ostavljanje ili smanjenje štetnih navika, praktikovanje zdravog načina života i pronalaženje novih puteva do zadovoljstva.
Ipak, ukoliko je osoba u krajnjoj fazi i ne može sama da se izbori sa teškoćama, preporučljivo je da potraži stručnu pomoć.
Kako se leči burn-out sindrom?
Da bi lečenje burn-out sindroma bilo uspešno, trebaju se uzeti u obzir uzroci nastanka sindroma. Prognoza dosta zavisi od individualnih karakteristika osobe.
Na našoj klinici Dr Vorobjev možete dobiti stručnu pomoć u opuštajućem ambijentu koji pogoduje ublažavanju burn-out sindroma. Posebno pogodno za ljude iz poslovnog sveta koji ovde mogu zaboraviti na napornu svakodnevnicu. Opuštanje i relaksacija u modernom i sređenom prostoru biće vam stalno na raspolaganju, kao i saveti i podrška naših stručnjaka. Vreme provedeno kod nas učiniće da se osećate preporođeno. Kada prođete kroz proces lečenja kod nas, verujemo da ćete iz ove faze izaći ojačani i spremni da nastavite dalje.
