Simptomi kokainske krize — kako ih prepoznati i reagovati na vreme

Kokainska kriza može da se javi iznenada i bude vrlo intenzivna, bilo da je reč o predoziranju ili apstinencijskoj krizi. Upravo zato je važno znati koji su prvi znaci i kako reagovati. Ako se simptomi prepoznaju na vreme, šanse za oporavak su mnogo veće.

Šta je kokainska kriza i zbog čega nastaje

Pre svega treba razumeti kako kokain deluje na mozak. Dopamin je neurotransmiter koji je odgovoran za osećaj zadovoljstva i motivisanosti. On funkcioniše kao niz lampica koje se upale se kada nam se desi nešto prijatno, a zatim se prirodne ugase. 

Kokain, na neki način, pokvari prekidač i lampice ostaju stalno upaljena jer kokain blokira sistem koji bi ih ugasio. Tako se pod uticajem kokaina dopamin gomila u mozgu i na početku daje osećaj euforije i nepobedivosti. 

Mozak primećuje da se dopamin gomila i da bi se sačuvao, gasi deo lampica (receptora) i smanjuje proizvodnju dopamina. Zato je vremenom potrebno više kokaina nego ranije da bi se postigao isti efekat. Time se razvija tolerancija.

Kada se u potpunosti prekine uzimanje kokaina, dopamin je na minimumu jer je prirodna proizvodnja skoro ugašena, a većina receptora isključena. Mozak žudi za ono na šta je navikao, ali pošto toga nema, nastupa apstinencijska kokainska kriza.

Sa druge strane, kod preterane upotrebe kokaina, dopamin u mozgu se gomila i izaziva kokainsku krizu u medicinskom smislu. To je zapravo trovanje kokainom ili predoziranje.

Koje osobe su najugroženije i kada nastupa kriza

Apstinencijska kriza od kokaina nastaje vrlo brzo nakon prestanka uzimanja kokaina. Kada nastupi ta kriza, najugroženije su osobe koje kokain koriste dugo vremena ili u velikim količinama. Njihove reakcije i simptomi će biti intenzivniji i neprijatniji. Osobe koje pate od anksioznosti, depresije, poremećaja rasoloženja ili mentalnih bolesti su, takođe, izuzetno ugrožene.

Kod kokainske krize u medicinskom smislu, tj. kod predoziranja, u najvećem riziku su osobe koje:

• Uzimaju velike doze kokaina odjednom jer organizam ne može da izdrži toliku navalu dopamina.
• Kombinuju kokain sa drugim drogama i alkoholom jer kombinacija kokaina i alkohola dodatno opterećuju srce, jetru i mozak.
• Imaju srčane probleme, visok pritisak i epilepsiju jer kod njih i manja doza izaziva teške komplikacije.
• Vode neuredan život pa su hronično iscrpljene, neuhranjene, slabog imuniteta i telo ne može da podnese dodatni pritisak.

Glavni simptomi kokainske krize

Kada je u pitanju medicinska kokainska kriza simptomi se razvijaju naglo i burno. Pošto mogu biti opasni po život, vrlo je važno prepoznati ih brzo i reagovati na vreme.

Psihički simptomi i kokainska psihoza

Kod kokainske krize u medicinskom smislu psihički simptomi mogu biti zastrašujući. Može se javiti kokainska psihoza i posledice kao što su:

• Paranoja – osoba je uverena da je neko prati, prisluškuje i želi joj zlo.
• Halucinacije – osoba čuje glasove, vidi stvari kojih nema ili oseća da joj nešto gamiže po koži. 
• Ekstremna napetost i nervoza – osoba ne može da se smiri.
• Agresivnost i neprijateljske reakcije – osoba okolinu doživljava kao pretnju.

Gubitak veze sa realnošću – teško razlikuje šta je stvarno, a šta ne.

Fizički simptomi i tikovi od kokaina

Posledice uzimanja kokaina mogu biti vrlo ozbiljne. Često se javljaju anksioznost, paranoja i drugi psihički poremećaji, ali lako može doći i do srčanog ili moždanog udara i trajnog oštećenja mozga.  Fizički simptomi koje izaziva predozranje kokainom su:

• Ubrzan rad srca
• Visok pritisak
• Znojenje i drhtavica
• Proširene zenice
• Tikovi od kokaina
• Ubrzano disanje
• Bol u grudima
• Konvulzije

Srce je posebno ugroženo i rizik od srčanog udara je veliki. Proširene zenice i teško disanje su tipični znakovi da je organizam preterano stimulisan, a znojenje, drhtavica i tikovi od kokaina jasno pokazuju da je nervni sistem preopterećen. U težim slučajevima, konvulzije mogu dovesti do smrti. Svi ovi simptomi pokazuju da je kokainska kriza ozbiljno trovanje koje zahteva hitnu reakciju.

Apstinencijska kriza od kokaina: faze i trajanje

Apstinencijska kriza od kokaina počinje vrlo brzo nakon što prestane njegovo dejstvo i može biti izuzetno teška i iscrpljujuća. Da bi se razumela i lakše podnela, važno je znati kroz koje faze prolazi i koliko dugo može da traje.

Koliko traje dejstvo kokaina i kada dolazi do krize

Koliko traje dejstvo kokaina zavisi od toga koliko kokaina je uzeto i na koji način je unešen u organizam. Ako se ušmrkava, dejstvo obično traje od 20 do 40 minuta. Ukoliko se puši, 5 do 15 minuta, ali uz jači udar. Slično tome, intravensko unošenje daje 5 do 15 minuta jakog efekta. U suštini, dejstvo kokaina jer vrlo kratko, ali mozak ostaje bez dopamina čim dejstvo prestane. 

Kada dejstvo prestane, a ne uzme se nova količina, kod zavisnika vrlo brzo nastupa apstinencijska kriza od kokaina. Prvi simptomi se mogu primetiti već nakon nekoliko sati, a u narednih par dana njihov intenzitet raste.

Simptomi u prvim danima apstinencije

U prvim danima apstinencije, simptomi su najjači i najteže ih je podneti. Javljaju se zbog naglog pada dopamina u mozgu. Najčešći su:

• Teška depresija i osećaj praznine – sve je crno i beznadežno, ništa nema smisla.
• Opsesivna žudnja za kokainom – misli o kokainu ne prestaju, snažan osećaj da bi se uradilo bilo šta samo da se dođe do nove doze. 
• Jaka anksioznost i unutrašnji nemir – telo ne može da se smiri, srce lupa, a ruke drhte.
• Razdražljivost i bes – osoba reaguje burno na svaku sitnicu, sve joj smeta.
• Osećaj da su „svi protiv njih“ – okolina se doživljava neprijateljski, svađalački, osoba je uverena da je niko ne razume.
• Insomnija i fizička iscrpljenost – telo više nema snage ni za šta.

Najteže je izdržati prve dane krize. Nakon toga, simptomi postepeno slabe. Ipak, bez odgovarajuće pomoći i podrške, vrlo je teško pregurati tih prvih nekoliko dana.

Kako razlikovati kokainsku krizu od drugih stanja

Prva pomoć i stabilizacija

Iako je najvažnije odmah pozvati hitnu pomoć, i osoba koja je prisutna može uraditi nekoliko stvari dok ne stignu lekari. Evo par korisinih saveta koji mogu pomoći ukoliko se nađete u takvoj situaciji:

• Budite smireni i ne ulazite u raspravu – osoba u kokainskoj krizi može biti izrazito paranoična i neprijateljski raspoložena.
• Obezbedite prostor – uklonite sve čime bi osoba mogla da naudi sebi ili drugima.
• Proverite puls – ako je osoba u polusvesnom stanju ili bez svesti, okrenite je na bok da se ne uguši.
• Proverite disanje – ako osoba ne diše, dajte joj veštačko disanje i masirajte srce.
• Nemojte joj davati hranu, piće i lekove – to može da pogorša stanje.
• Nemojte je ostavljati samu – ova kriza je potpuno nepredvidiva.

Kada stigne hitna pomoć, lekari će preuzeti kontrolu nad situacijom. Njihov zadatak je da spasu život ukoliko je ugrožen i stabilizuju osnovne funkcije jer kokainska kriza može za par minuta da pređe u srčani ili moždani udar. Intervencija lekara iz hitne pomoći obično izgleda ovako:

• Provera stanja – Lekari proveravaju disanje, rad srca, pritisak, nivo svesti i povrede.
• Stabilizacija – Daju kiseonik i određene lekove u zavisnosti u kom stanju je pacijent.
• Smirivanje – Ako je osoba agresivna ili psihotična, koriste se lekovi za sedaciju.
• Smirivanje konvulzija – Ako se pojave konvulzije, primenjuju se antikonvulzivni lekovi.
• Transport u bolnicu – Osoba se prevozi u najbližu ustanovu gde joj se može pružiti dalja pomoć.

Kada se pacijent stabilizuje, najgore što može da uradi jeste da se vrati starom načinu života. Kokainska kriza bi trebalo da se shvati kao upozorenje i poziv za lečenje na nekoj od klinika za lečenje bolesti zavisnosti. Na našoj klinici VIP Vorobjev, lečenje se sprovodi u  nekoliko faza. Prva faza je dijagnostika kojom se utvrđuje zdravstveno stanje pacijenta. Nakon toga,  pravi se detaljan plan lečenja. Potom sledi detoksikacija od kokaina. Detoksikacija je ključni korak jer predstavlja potpuno čiščenje organizma od kokaina i oslobađanje od fizičke zavisnosti. Nakon toga sledi, mnogo duži i zahtevniji put oslobađanja od psihičke zavisnosti.

Psihoterapija i rehabilitacija

Cilj psihoterapije i rehabilitacije je da se osoba oslobodi psihičke zavisnosti. Pošto je posle procesa detoksikacije organizam čist i u njemu nema više kokaina, nastavlja se borba sa psihom. Terapija pomaže osobi da shvati koji su uzroci njene zavisnosti, zašto je uopšte posegla za drogom, kako da se nadalje nosi sa žudnjom i šta da radi kada dođu teški životni trenuci.

Razvijaju se nove strategije suočavanja sa stresom, uči se kako da se izbegnu okidači i izgradi zdraviji život. Pored psihoterapije, tu su i porodična terapija, grupne terapije i razne vrste savetovanja. Podrška porodice i stabilizacija odnosa unitra porodice su ključni za potpuno ozdravljenje. A upoznavanje drugih ljudi koji prevazilaze isti problem, kroz grupne terapije,  može biti ohrabrujuće i izvor snage i motivacije.

Lečenje u specijalizovanoj ustanovi u Srbiji

U Srbiji postoje specijalizovane ustanove koje se bave lečenjem zavisnosti od kokaina, a jedna od najpoznatijih je i naša klinika VIP Vorobjev. Svojim pacijentima nudimo detoksikaciju i rehabilitaciju koje se sprovode uz vrhunski tim stručnjaka koji ima veliko iskustvo u radu sa bolestima zavisnosti. 

Prednost lečenja na klinici je novo, sabilno i prijatno okruženje koje pacijentu pruža sve uslove da se potpunosti posveti samo svom lečenju. Naravno, na klinici pacijent dobija punu pažnju lekara koji su tu da prate njegovo stanje i odreaguju na svaki problem koji se javi tokom lečenja. Tu je i dugoročna podrška koja je neophodna za uspešno lečenje. Boravak u specijalizovanoj ustanovi je najbezbedniji i najefikasniji put ka trajnom oslobađanju od zavisnosti.

Zaključak — ne ignorišite simptome kokainske krize

Simptomi kokainske krize nikada nisu bezazleni i ne prolaze sami od sebe. Bilo da se radi o apstinencijskoj krizi ili predoziranju, svako odlaganje pomoći može da dovede do ozbiljnih posledica po zdravlje i život. Najvažnije je primetiti znakove na vreme, a zatim odmah potražiti stručnu pomoć. Put oporavka nije lak, ali je svakako moguć.

Često postavljana pitanja (FAQ)

Koji su faktori rizika za razvoj kokainske krize?

Osobe koje kokain koriste dugo i u velikim količinama su u najve’oj opasnosti od kokainske krize. Takođe, veliki rizik postoji kod onih koji drogu kombinuju s alkoholom ili drugim supstancama, kao i kod ljudi koji već pate od anksioznosti, depresije ili drugih psihičkih poremećaja. 

Kako stres i psihički poremećaji utiču na pojavu kokainske krize?

Stres i psihički poremećaji su bitni faktori koji utiču na pojavu kokainske krize. Nervni sistem je već preopterećen i ranjiv i nema dovoljno snage da se izbori sa krizom. Kod ovih ljudi simptomi su uvek teži i dugotrajniji, a lečenje zahteva poseban pristup.

Koje su dugoročne posledice neliječene kokainske psihoze?

Kokainska psihoza mora da se leči odmah jer su posledice vrlo ozbiljne. Može se desiti da osoba razvije hroničnu paranoju, trajne halucinacije i ozbiljne psihičke poremećaje. Takođe,  u tom stanju osoba predstavljaju opasnost i za sebe i druge.

Postoje li razlike u simptomima kod različitih oblika upotrebe kokaina?

Da, postoje razlike. Način na koji se kokain upotrebljava utiče na to kada i kako se javljaju simpotmi. Kada se kokain puši ili ubrzigava u venu, udar je intenzivan, ali traje kratko. Zbog toga simptomi apstinencijske krize  nastupaju brzo i burno. Ušmrkivanje ima sporiji početak, a efekat traje malo duže – od 30 do 40 minuta, pa tako i kriza dolazi postepenije. Kod oralne upotrebe, koja nije uobičajena, najduže se čeka da dejstvo počne, oko 30-60 minuta, ali najduže traje – i do sat vremena, međutim, slabijeg je intenziteta.

Kako porodica i prijatelji mogu pomoći osobi tokom krize?

Najvažnije je da porodica i prijatelji pokažu razumevanje i strpljenje. Ponašanje zavisnika u krizi može biti izuzetno stresno, pa čak i preteće. Ipak, ne treba ga osuđivati jer on sam nema kontrolu nad svojim ponašanjem. Treba biti tu, pružiti mu podršku i obezbediti svu potrebnu pomoć. Takođe, treba imati na umu da je stručna pomoć neophodna. Zato se obratite odmah nekoj od klinika za lečenje bolesti zavisnosti.

Koje su dostupne opcije podrške nakon lečenja kokainske krize?

Nakon detoksikacije i stabilizacije, najvažnije je da osoba dobije podršku kako bi se spečio povratak starom načinu života. Na našoj klinici, VIP Vorobjev, na raspolaganju su vam razni oblici psihoterapije i savetovanja, koji pomažu pacijentima da otkriju korene svoje zavisnosti, uspešno prepoznaju okidače i nauče kako da pobede žudnju za kokainom. 

Rehabilitacija od kokaina može obuhvatiti i regenerativne tretmane za oporavak tela i nervnog sistema koji su iscrpljeni zbog dugotrajne upotrebe kokaina. Klinika takođe nudi hemijske blokatore i stručnu podršku nakon lečenja što dodatno daje sigurnost i smanjuje rizik od povratka kokainu.

Kakva je uloga psihoterapije u prevenciji ponovne pojave krize?

Psihoterapija je vrlo važna značaja za lečenje bolesti zavisnosti. Važna je jer se bavi uzrocima zavisnosti, a ne samo posledicama. Kroz razgovor sa psihoterapeutom, osoba se uči da prepozna situacije i emocije koje su okidači za uzimanje kokaina. Psihoterapija pomaže da se izgrade novi, zdraviji obrasci ponašanja, da se ojača samopouzdanje, ponovo uživa u životu, izglade narušeni odnosi sa bližnjim, itd. U suštini, da se započne novi život i spreči povratak starim navikama.

Mogu li neki lekovi pogoršati simptome kokainske krize?

Da, ako se uzimaju određeni lekovi dok traje kokainska kriza simptomi mogu biti jači i gori. Stimulansi, poput nekih lekova za ADHD podižu nivo dopamina i mogu pojačati nervozu, napetost i agresiju. Antideprsivi mogu dovesti do intenzivnijih promena raspoloženja i pojačane anksioznosti. Zato je važno nikada ne uzimati lekove na svoju ruku, već uvek u dogovoru sa lekarom.

Kako prepoznati razliku između kokainske krize i drugih psihijatrijskih stanja?

Kokainska kriza se razlikuje od drugih psihijatrijskih stanja po tome što simptomi nastupaju naglo i vezani su upotrebu kokaina. Kod apstinencijske kokainske krize, prisutna je jaka žudnja za kokainom koja ne postoji kod drugih psihijatrijskih stanja.

Kod kokainske krize u medicinskom smislu ili predoziranja, simptomi uključuju jak bol u grudima, tikove od kokaina, paranoju i halucinacije, ali tako što svi oni nastaju naglo i i imaju jasnu vezu sa upotrebom kokaina.

Koje su preporuke za bezbedno upravljanje apstinencijskom krizom?

Za bezbedno prevazilaženje apstinencijske krize od kokaina najvažnije je da osoba ne ostane sama i da ima podršku stručnjaka ili bliskih ljudi. Preporučuje se medicinski nadzor, jer kriza može da izazove jaku depresiju i rizik od samopovređivanja. Zato je bitna adekvatna lekarska pomoć. Najbolje je javiti se nekoj od klinika za lečenje bolesti zavisnosti i dobiti sve što je potrebno za bezbedno upravljanje apstinencijskom krizom.