Apstinencijalni sindrom je uobičajeni pratilac bolesti zavisnosti.
Prema definiciji, zavisnost od psihoaktivnih supstanci prestavlja “stanje periodičnog ili hroničnog trovanja, a prouzrokovano je ponovljenim uzimanjem”. U pitanju je ponašanje koje nije štetno samo za osobu koja koristi, već njene najbliže, pa i čitavu društvenu zajednicu, te ne čudi što se bolesti zavisnosti smatraju najvećim zdravstvenim i ekonomskim problemom savremenog doba.
Međutim, o njima se može govoriti tek u slučajevima kada izazovu određene psihičke i fizičke promene u organizmu. Odnosno, kada se pod uticajem psihoaktivnih supstanci razviju psihička i fizička zavisnost.
Naime, upotreba narkotika i alkohola tokom vremena stvara toleranciju. To znači da je potrebno povećati dozu kako bi se postigao prvobitni efekat, u protivnom razvija se apstinencijalni sindrom. On se manifestije nizom neprijatnih simptoma, koji mogu da ostave teške posledice.
Apstinencijalni sindrom zavisi, pre svega, od vrste psihoaktivne supstance, mada i od količine i dužine upotrebe.
Apstinencijalni sindrom kod depresora
Depresori utiču na rad centralnog nervnog sistema tako što usporavaju reakcije i izazivaju osećaj smirenosti. Samim tim se usporava i rad srca i svih drugih vitalnih organa.
S obzirom da je reč o veoma opasnim psihaoktivnim supstancama kao što su alkohol, heroin, morfin i drugi opijati, apstinencijalni sindrom je jako izražen. Najpre se javljaju nelagoda, loše raspoloženje, nesanica, smanjeni apetit. Ove simptome smenjuju pojačano znojenje, drhtavica i napetost u mišićima. Drugog dana dolazi do grčeva u stomaku, bolova u mišićama, konfuzije, napada, a kod alkoholizma i do delirijum tremensa.
Nakon 72 sata od poslednje doze svi navedeni simptomi se pojačavaju, uz pojavu novih. Povraćanje, proliv, razdražljivost, anksioznost, samo su neki od njih.
Apstinencijalni sindrom kod stimulansa
Za razliku od depresora, stimulansi ubrzavaju funkcionisanje centralnog nervnog sistema. Na taj način donose priliv energije i osećaj neverovatne ne samo fizičke, već i mentalne moći. U ovu grupu spadaju kokain, amfetamini, metamfetamin, ekstazi.
Prestankom dejstva razvijaju se tegobe koje su karakteristične za njihov apstinencijalni sindrom. Osim depresije, tj. “crash-a”, koju prati jaka žudnja, javlja se i anksioznost, umor, promene raspoložanja, problemi sa spavanjem. Zatim, slede gubitak pamćenja, dezorijentacija, paranoja, pa i epileptični napadi.
I dok depresori smanjuju apetit, apsinencijalna kriza koj stimulansa stvara ektremnu glad, koja se graniči sa proždrljivošću. Dok su fizički simptomi slični – glavobolja, znojenje, drhtavica, bolovi i grčevi u mišićima…
Apstinencijalni sindrom kod halucinogena
Halucinogeni donose iskrivljenu sliku realnosti, pa se njihovim konzumiranjem javljaju psihički problemi, poput paranoje i shizofrenije. Najpozantiji predstavnici ove vrste psihoaktivnih supstanci su LSD, gljive, ketamin i PCP, ali i lekovi za Parkinsonovu bolest.
Upravo prestanak upotrebe u najvećoj meri utiče na psihu. Tako da dolazi do flešbekova, fobija, depresije, tremora, dugotrajne psihoze, poremećaja percepcije i agresivnog ponašanja. Apstinencijalni sindrom kod halucinogena izaziva, takođe, brojne fizičke simptome. Obično nastaje grčenje mišića, gubitak koordinacije, dijareja, povišeni krvni pritisak, tahikardija, hipertermija.
Ipak, lečenje zavisnosti ne mora biti bolno. Na klinici VIP Vorobjev primenjuju se savremene metode lečenja bolesti zavisnosti kojima se veoma brzo postiže maksimalna rehabilitacija. Jedna od tih metoda jeste bezbolna detoksikacija. Njome su obavlja čišćenje organizma bez pratećih, negativnih simptoma apstinencijalnog sindroma.
VIP Vorobjev je luksuzna klinika za odvikavanje. Moderno opremljene sobe, teretana, bazen, jacuzzi, kao i ishrana zasnovana na željama pacijenata čine da psihoterapija i rehabilitacija budu što prijatnije. Dok privatnost i diskrecija celokupnog medicinskog tima pružaju dodatnu sigurnost i komfor tokom boravka.
