Opsesivno – kompulsivni poremećaj je vrsta neuroze. Karakterišu ga opsesivne, prinudne, nametljive misli i kompulzivne, prisilne radnje, koje se izvode kako bi se neutralisale date misli. Na taj način dolazi do privremenog rasterećenja i oslobađanja od napetosti i strepnje. Međutim, vrlo brzo se ponovo javlja potreba za prisilnim radnjama.
I sam naziv opisuje ovo stanje. Naime, okp poremećaj je dobio ime od latinskih reči “obsession” što znači obuzetost, navaljivanje i “compulsio”, tj. primoravanje, prisila.
U davna vremena opsesivno – kompulsivni poremećaj je posmatran kao izolovani, retki slučaj. Međutim, novija istraživanja pokazuju da on pogađa oko 2,3 odsto svetske populacije, što ga čini jednim od najčešćih mentalnih oboljenja. Srećom, moderna medicina je razvila nove metode lečenja koje su u velikoj meri poboljšale kvalitet života pacijenata.
Opsesivno – kompulsivni poremećaj je poznat od davnina
Prvi dokumentovan slučaj potiče iz 7. veka. Monah Jovan Lestvičnik je zabeležio problem mladog monaha koga je mučilo neprestano i nadmoćno “iskušenje za bogohuljenjem”.
U periodu od 14. do 16. veka u Evropi se verovalo da je đavo opsedao ljude koji su doživeli bogohulne, seksualne ili druge opsesivne misli, pa su ih “lečili” egzorcizmom.
Ipak, prvi zvanični opis dao je u 19. veku nemački psihijatar Carl Friedrich Otto Westphal. Njegov rad nastavio je Pierre Janet koji je utvrdio karakteristike opsesivno – kompulsivnog poremećaja, da bi 1910. godine Sigmund Freud dao svoje tumačenje.
Čuveni austrijski psihijatar je smatrao da opsesivno – kompulsivno ponašanje potiče iz nesvesnih konflikata koji se manifestuju kao simptomi. Naziva ga slučaj “dodirivanja fobije”. Kao odgovor osoba razvija “spoljnu zabranu” protiv ove vrste dodirivanja. Međutim, ova zabrana ne uspeva da otkloni želju za dodirom, pa se ona potiskuje u nesvesni deo uma.
Freudova psihoanaliza bila je glavni tretman za opsesivno – kompulsivni poremećaj sve do sredine 80-ih godina, da bi moderna psihijatrija napravila novo tumačenja. Samim tim je značaj psihoterapije u lečenju dobio drugačiji pristup.
Zašto nastaje opsesivno – kompulsivni poremećaj?
Okp se javlja rano. Obično su prvi znaci vidljivi u detinjstvu, oko 10. godine ili ranom odraslom dobu, tj. u 20-im godinama. Zabeleženi su slučajevi ispoljavanja prvih simptoma kod dece mlađe od 5 godina, kao i kod osoba u 35. godini života.
Tačan uzrok za ovu pojavu nije otkriven, pa se smatra kombinacijom više različitih faktora. Genetika igra važnu ulogu. To znači da veći rizik imaju deca čiji je jedan od roditelja ili neko od bliskih srodnika već oboleo.
Ne treba zanemariti ni karakterne osobine. Opsesivno – kompulsivni poremećaj se češće javlja kod osoba koje su preosetljive na kritiku i nepravdu, nemaju dovoljno samopouzdanja i emocionalno su osetljivi. Takođe, pojavi su skloniji perfekcionisti, samokritične osobe i one koje postavljaju nemoguće ciljeve.
Studije su pokazala da narušena ravnoteža seratonina u mozgu može da dovede do poremećaja. Mada, neretko, se razvija iz drugih psiholoških problema, kao što su depresija, generalizovana anksioznost, socijalna fobija, poremećaji ishrane i poremećaji ličnosti. Poslednjih godina se povezuje i sa Turetovim sindromom.
Strah od zaraze, bolesti i prljavštine su najčešće opsesije. U tipične opsesivne misli spadaju i patološka sumnja, potreba za simetrijom, čistoćom i redom, strah da se ne učini ili kaže nešto neprikladno. Ponekad je prisutan strah od gubitka samoktrole, smrti, potencijalne agresivnosti, pa i povređivanja drugih ili iznenadnog nekontrolisanog i društveno neprihvatljivog ponašanja.
Lečenje opsesivno – kompulsivnog poremećaja
Najbolji rezultati postižu se kombinacijom medikameta i kognitivno-bihevioralne terapije. Upravo ovakvo lečenje se primenjuje na klinici VIP Vorobjev.
Lekari specijalisti i psihoterapeuti klinike neguju individualni pristup, pa polazeći od stava da problem nisu misli već reakcija na njih, uče pacijenta kako da ih prepozna i spreči. Ujedno, navode ga da preispita logičnost svojih opsesivnih misli.
VIP Vorobjev je luksuzna klinika za odvikavanje, koja pored lečenja bolesti zavisnosti uspešno rešava sve druge psihičke probleme.
Smeštaj je na nivou hotela sa 5 zvezdica. Što znači da pacijenti borave u moderno opremljenim sobama, a jelovnik je usklađen sa njihovim željama, načinom ishrane i religijskim potrebama, dok su im u časovima odmora na raspolaganju prostrani dnevni boravak, teretana, bazen i jacuzzi.
