Posttraumatski stresni poremećaj je, zapravo, odložena ili produžena reakcija na stresni dogođaj.
Svako od nas se suočio sa problemima na poslu, gubicima voljenih osoba, materijalnim poteškoćama i mnogim drugim stresnim događajima. Usled ovih psihičkih trauma sasvim je normalno da se javi kratoktrajna depresija, poremećaji spavanja, anksioznost, psihosomatske reakcije.
Za razliku od akutne reakcije, u pojedinim situacijama intenzitet stresa je toliko jak da je nemoguće prevazići problem tako lako. Tada reakcija na preživljenu traumu postaje produžena i može da traje više godina. Odnosno, poprima hronični oblik koji ne samo da utiče na kvalitet života, već preti da dovede do trajnih promena ličnosti.
Kako nastaje posttraumatski stresni poremećaj otkriva vam luksuzna klinika za odvikavanje VIP Vorobjev.
Posttraumatski stresni poremećaj je poznat od davnina
Baš kao što su za posledice alkoholizma znali stari narodi, tako su simptomi posttraumatskog stresnog poremećaja bili poznati još pre Nove ere. Prvi slučaj zabeležio je Herodot. Ovaj grčki istoričar je, opisujući bitku kod Maratona, primetio da je jedan Atinjanin iznenada oslepeo, kao objašnjenje za neobičnu pojavu naveo je preživljeni stres zbog gubitka svojih ratnih drugova.
Tokom Prvog i Drugog svetskog rata posttraumatski stresni poremećaj je tumačen kao “ratni umor”, “šok od granatiranja”, pa i “krivicom preživelih”. Da bi nakon nakon Vijetnamskog rata, 1980. godine bio proglašen bolešću, samim tim i uvršten u zvaničnu klasifikaciju mentalnih poremećaja, tačnije u grupu anksioznih poremećaja.
Kako se prepoznaje posttraumatski stresni poremećaj?
Karakteristični simptom jesu epizode ponovnog proživljavanja traumatičnog događaja, tzv. flešbekovi. Oni se manifestuju u vidu nametljivih slika i misli ili halucinacija. Mada nije redak slučaj da se javljaju u snovima kao košmari, izazivajući insomniju.
Ljudi koji pate od ovog poremećaja su, zapravo, anksiozni. Oni izbegavaju sve situacije koje mogu da ih podsete na traumatski događaj, to uključuje i aktivnosti kojima su se nekada radovali. S obzirom da je sva pažnja usmerena na stvari koje mogu da predstavljaju opasnost, dolazi do pada koncentracije i suženog opsega osećanja, što vodi ka izolavanost od drugih i problema u komunikaciji.
Pojačani osećaj krivice je čest za posttraumatski stresni poremećaj. Najčešće se javlja kod ratnih veterana i osoba koje su preživele saobraćajne nesreće i napade. Upravo ova nerealna krivica proističe zbog samooptuživanja što nisu pomogli ljudima sa kojima su bili, a koji su poginuli.
Osim posledica po mentalno zdravlje, posttraumatski stresni poremećaj stvara i fizičke simptome, kao što su problemi sa varenjem, kožom, telesnom težinom.
Da li posttraumatski stresni poremećaj može da izazove zavisnost?
Odgovor je: “Da”. Istraživanja su pokazala da 25 odsto osoba koje pate od posttraumatskog stresnog poremećaja spas traže u alkoholu i raznim ilegalnim psihoaktivnim supstancama. Rizik od razvoja zavisnosti je naročito izražen kod osoba koje su u detinjstvu preživeli traumatična iskustva poput pokušaja ubistva, silovanja, saobraćajnih nesreća…
Upravo zbog toga na klinici VIP Vorobjev lečenje zavisnika obuhvata terapiju za posttraumatski stresni poremećaj, ukoliko se utvrdi da je on okidač zloupotrebe supstanci.
Svaka osoba je različita, pa tim psihoterapeuta klinike VIP Vorobjev neguje individulani pristup kako bi se povratilo normalno funkcionisanje. Cilj je vraćanje psihičke ravnoteže pomoću medikamenata i psihoterapije. U tu svrhu prepisuju se antipsihotici i antidepresivi koji otklanjanju anksioznost, depresiju i poremećaje sna.
Zahvaljujući terapiji izlaganja, koja se primenjuje u lečenju, pacijent se suočava sa traumom, ali i strahovima koje ona donosi. Dok kognitivna terapija uči kako da se prepoznaju i eliminišu opasnosti koje izazivaju ponovno preživljavanje trauma.
Pored vrhunskog tima lekara i psihoteraputa i najsavremenijih metoda lečenja, klinika VIP Vorobjev se izdvaja i smeštajem na nivou hotela sa 5 zvezdica. Komforne sobe su moderno opremljene, a pacijentima su na raspolaganju i teretana, psihoterapeutski letnjikovac, bazen i jacuzzi.
Briga za pacijente se ogleda i u jelovniku pripremljenom po ličnoj želji, kao i po potpunoj diskreciji svih zaposlenih.
