Sistem nagrađivanja i njegov značaj
Sistem nagrađivanja igra izuzetno značajnu ulogu u samom začetku zavisnosti od psihoaktivnih supstanci. Dok narkotici, alkohol ili kocka donose sa sobom nalet dobrog raspoloženja, bez većih posledica po organizam i opšti život pojedinca. Naizgled nema razloga da se zaustavi sa ovim oblikom ponašanja.
Ipak, kako vreme odmiče, prirodna reakcija na nagradu bledi, pa postaje neophodno uložiti veće napore kako bi se osetili identični efekti kao ranije. Tada se javljaju brojni finansijski, zdravstveni i porodični problemi. Kognitivne funkcije, kao što su samokontrola, jasnoća misli i kratkoročno pamćenje su direktno ugrožene zavisnošću. Dodatno opterećenje predstavlja činjenica da je dotadašnji šablon ponašanja već prešao u naviku. Ali potreba za vraćanjem supstancama ne nestaje onda kada mi to poželimo.
Štaviše, apstinencijalni sindrom samo jača u tim trenucima, vremenom preuzimajući potpunu kontrolu nad životom pojedinca. Patnja koja se tada javlja se naizgled jedino može potisnuti novim uzimanjem supstance koja je i izazvala sve te poteškoće.
Posledice koje se javljaju usled zavisnosti
Istraživanja su pokazala da se kod dugogodišnjih kokainskih zavisnika količina sive mase u predelu pretčeonog režnja znatno smanjila, u odnosu na pojedince koji nemaju problem sa psihoaktivnim supstancama.
Kao rezultat toga, javljaju se brojne mentalne poteškoće kao što su poremećaji pažnje, slabljenje pamćenja i nemogućnost donošenja ispravnih odluka. Takođe, sistem nagrađivanja se urušava u potpunosti, a potpuni fokus se okreće ka pribavljanju novih količina psihoaktivnih supstanci i uživanju u nelegalnim radnjama koje donose trenutne rezultate.
Pored suženja polja pažnje, osetno se primećuje i porast sklonosti ka impulsivnom ponašanju. Istraživanja sprovedena 2002. godine na univerzitetu u Menhetnu su to i dokazala. Kada su eksperimente sprovodila dva istaknuta profesora psihijatrije i neurologije, Rita Goldstajn i Nora Volkov. Danas se ovo istraživanje smatra za jedno od najbitnijih naučnih radova na polju razumevanja sistema nagrađivanja.
Uticaj psihičkih oboljenja na sistem nagrađivanja
Za razliku od najvećeg broja drugih psihičkih oboljenja, poremećaji izazivani zavisnošću od psihoaktivnih supstanci mogu biti suptilnije prirode. Kao posledica toga, mnoge osobe nisu ni svesne ozbiljnosti ovog stanja, pa i ne pokušavaju da nađu stručnu pomoć, pre nego što simptomi postanu previše očigledni da bi se ignorisali.
Ipak, proces donošenja odluka nije nimalo jednostavan. Mozak u izuzetno kratkom roku analizira mnoštvo faktora pre donošenja krajnjeg suda, kada se pristupa izvršenju određene radnje. Percepcija nagrade, planiranje kretnje neophodne da bi se akcija kompletirala i trenutna motivacija su faktori koji utiču na donošenje odluke. U roku od svega nekoliko nanosekundi, mozak analiza sve date podatke i šalje potvrdni ili odrični signal za nastavljanje akcije. Sve to se odvija bez našeg svesnog uticaja.
Uprkos kompleksnosti ovih procesa, oni se vremenski odvijaju u izuzetno kratkom periodu. Svega delić sekunde je dovoljan da se ceo proces kompletira, pa osobe često nisu ni svesne iz kog razloga imaju ili nemaju volje za obavljanjem određenih radnji.
Navedena istraživanja ne daju odgovor po pitanju samih uzročnika zavisnosti. Samim tim, borba za suzbijanje narkomanije je izuzetno otežana. Gotovo je nemoguće potpuno se posvetiti prevenciji, ako ne znamo da li genetski, socijalni ili psihološki faktori imaju najvećeg udela u procesu razvijanja zavisnosti. Sistem nagrađivanja može ponuditi odgovor na ta pitanja, te se zato poslednjih godina veliki napori ulažu u istraživanja ovog polja.
Ipak, u situacijama kada su dugogodišnji zavisnici od kokaina uspeli da se odreknu ove pogubne navike u periodu od 6 meseci ili više. Rezultati su pokazali da se količina sive mase znatno uvećala u kratkom vremenskom periodu. Ovi dokazi direktno ukazuju na štetnost narkotika, ali i daju nam nadu da je potpuno izlečenje moguće, uprkos godinama zloupotrebe supstanci.
