Anksioznost: simptomi, posledice i mogućnosti lečenja

Pregled sadržaja:

Podaci Svetske zdravstvene organizacije kažu da oko 4,4% svetskog stanovništva pati od neke vrste anksioznog poremećaja. Kada je u pitanju Srbija, podaci su još ozbiljniji. U jednom novijem istraživanju koje je sprovedeno 2022. godine, 7% učesnika je imalo simptome anksioznosti. To je dosta veći procenat od svetskog proseka što ne čudi nakon svih dešavanja na ovim prostorima.Iako anksioznost pogađa veliki broj ljudi, interesantno je da samo mali deo potraži pomoć. Razlozi su različiti: neko se plaši reakcije okoline, neko ne zna kome bi se obratio, mnogi jendostavno ne znaju šta im se tačno dešava i da im je uopšte potrebna pomoć. Zbog toga želimo da u ovom tekstu objasnimo koji su najčešći anksioznost simptomi, kome se obratiti za pomoć i kako izlečiti anksioznost.

Šta je anksioznost i kada postaje problem

Anksioznost je stanje intenzivne unutrašnje napetosti i staha. Javlja se kad telo doživljava opasnost, a realne opasnosti nema. To je osećaj koji nam govori da će se nešto strašno dogoditi. Često se javlja kroz fizičke reakcije kao što su stezanje u grudima, ubrzan puls ili osećaj da nemamo vazduha.

Kada se takvo stanje pojavljuje bez razloga i ne prolazi danima ili nedeljama, najverovatnije se ne radi o običnom stresu već o anksioznom poremećaju. Tada je neophodno potražiti pomoć.

Razlika između normalne brige i anksioznog poremećaja

Normalna briga je povezana sa nekim konkretnim problemom, kao kad brinemo pred ispit ili kad nešto važno treba da se dogodi. Kada problem rešimo, nestaje i briga. Kod anksioznog poremećaja, briga je neprekidno prisutna, preterana i teško se kontroliše. Osoba oseća strah čak i kad nema nikakvog vidljivog razloga za strah. Mnogi opisuju da im tokom jake anksioznosti misli postaju brze, osećanja intenzivna, a telo reaguje burno i neočekivano.

Da li je anksioznost izlečiva?

U većini slučajeva, kada je u pitanju anksioznost lečenje je apsolutno moguće. Najbolji i najbrži rezultati se postižu ako se kombinuju psihoterapija, tehnike smirivanja uma i tela, kao i terapija lekovima. Kada se sve te metode uklope i prilagode pacijentu, neprijatni simptomi se znatno smanjuju, čak potpuno nestaju.

Vrste anksioznih poremećaja

Psihički poremećaji se ne pojavljuju kod svih ljudi na isti način. Anksioznost je kod nekih jedva primetna, a kod drugih izaziva buru koja se teško zaustavlja. Osim toga, okidači za anksioznost mogu biti različiti. Vrlo je važno prepoznati koja vrsta anksioznosti je u pitanju da bi lečenje bilo uspešno i efikasno. Svaki oblik ima svoje okidače, obrasce i simptome pa pravilna procena na samom početku ima važnu ulogu za brz oporavak.

Generalizovana anksioznost

Kod generalizovane anksioznosti prisutna je stalna i preterana briga o stvarima koje većina ljudi ne doživljava kao pretnju. Osoba ne može nikad da se opusti, a misli joj se stalno vraćaju na određene probleme koje je muče. To može biti zdravlje, posao, porodica itd. Takve misli iscrpljuju energiju i izazivaju i telesne simptome. Dobra stvar je da kada je u pitanju generalizovana anksioznost lečenje uglavnom bude veoma uspešno ukoliko se sprovede stručno i profesionalno.

Socijalna anksioznost

Socijalna anksioznost se javlja u situacijama u kojima je prisutan veći ili manji broj ljudi. To su najčešće javni nastupi, razgovori sa nepoznatima, ponekad čak i obično druženje. Osobu koja pati od ove vrste anksioznosti preplavljuje strah od toga kako će izgledati pred drugima, da li će ispasti glupa, da li će reći nešto neprimereno ili biti pogrešno shvaćena. To je strah koji paralizuje i teško je odupreti mu se. Socijalne situacije tako počinju da se doživljavaju kao ekstremna opasnost i nešto što treba po svaku cenu izbeći. Za nekoga koga muči socijalna anksioznost lečenje donosi ogromno olakšanje. Nakon uspešnog lečenja, osoba može ponovo da živi slobodno, bez straha od ljudi i sopstvenih emocija.

Panični poremećaj i napadi panike

Napad panike je pojava straha koji je vrlo intenzivan i praćen fizičkim simptomima i osećajem da osoba gubi kontrolu nad sobom. Kod paničnog poremećaja, ovakve situacije se ponavljaju često, obično iznenada i bez jasno okidača. Zbog toga je uvek prisutan jak strah od novog napada pa osoba počinje da izbegava mesta i situacije gde bi se napad mogao dogoditi. Za osobu koju muči ovakva anksioznost lečenje podrazumeva vraćanje u sigurnost što se postiže učenjem kako da se zaustavi začarani krug straha od straha.

Fobije i specifični poremećaji

Fobije su iracionalni strahovi od određene stvari, situacije ili pojave. To mogu biti strah od visine, krvi, letenja, određenih životinja i slično. Osoba koju muči fobija razume da strah nije realan i da nema smisla, ali ne može ništa protiv njega. Izbegavanje tako postaje najsigurniji način da osoba zaštiti sebe, ali to izbegavanje vremenom ograničava slobodu i umanjuje kvalitet života. Zato je važno na vreme potražiti stručnu pomoć jer se pravilnim pristupom fobije mogu potpuno prevazići.

Simptomi anksioznosti: kako ih prepoznati

Kada je u pitanju anksioznost simptomi su nekad zbunjujući jer se mogu pomešati sa drugim problemima. Ipak, jasan znak da se radi o anksioznosti je da se simptomi javljaju iznenada bez nekog očitog razloga. Iako neprijatni, oni su zapravo signal da telo i um traže pomoć i zato je prvi korak ka povratku u ravnotežu prepoznavanje znakova anksioznosti.

Fizički simptomi anksioznosti

Fizički simptomi anksioznosti su vrlo neprijatni i intenzivni. U trenutku napada, ljudi obično pomisle da se radi o srčanom udaru ili nekom drugom ozbiljnom zdravstvenom problemu. Najčešći fizički simptomi anksioznosti su:

Iako ovi simptomi izgledaju ozbiljno, zapravo nisu opasni i posledica su pojačane aktivnosti nervnog sistema.

Psihički simptomi i promene ponašanja

Psihički simptomi koji se najčešće javljaju kod anksioznosti su:

Stalna nekontrolisana briga koja ne može da se zaustavi
Osećaj napetosti ili unutrašnjeg nemira bez jasnog razloga
Preterano analiziranje situacija i “šta ako” razmišljanje
Nesanica i problemi sa spavanjem zbog anksioznih misli
Razdražljivost i smanjena tolerancija na stres
Osećaj gubitka kontrole nad sopstvenim mislima i reakcijama
Povlačenje iz društvenih situacija zbog straha
Stalni osećaj da će se desiti nešto loše

Anksioznost zbog načina na koji se pojavljuje izaziva upadljive promene u ponašanju koje mogu da obuhvataju:

Izbegavanje ljudi ili određenih situacija
Stalno proveravanje - zdravlja, poruka, obaveza, sigurnosti
Odlaganje obaveza jer će nešto poći po zlu
Potreba za stalnom sigurnošću i uveravanjima od drugih
Impulsivne reakcije kad se osoba oseti preopterećeno
Izbegavanje gužvi, javnog prevoza ili nepoznatih mesta
Pojačana osetljivost na buku
Nemirno sedenje, stalno pomeranje ruku i nogu
Potreba da osoba uvek bude spremna na najgore
Napadi plača bez jasnog razloga
Sklonost da se reaguje burno na iznenadne zvukove

Anksioznost i depresija – povezanost simptoma

Nije nikakvo čudo da anksioznost i depresija često idu zajedno. Jednostavno, dugotrajna napetost i strah mogu toliko iscrpeti organizam da se javljaju umor, gubitak motivacije, tuga i depresivno raspoloženje. S druge strane, depresija može pojačati anksiozne misli i osećaj bespomoćnosti. Kod osoba kod kojih su se istovremeno razvile i anksioznost i depresija lečenje donosi veliko olakšanje jer postoje provereni načini da se ove tegobe ublaže i postepeno potpuno nestanu.

Anksioznost i depresija se mogu javiti i ako ste zavisnik od alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci. I pokušaji skidanja sa droge mogu biti okidači koji izazivaju jaku anksioznost. U tom slučaju, najbolje je prvo se osloboditi zavisnosti pa onda rešavati problem anksioznosti. Na našoj klinici VIP Vorobjev, na raspolaganju vam je detoksikacija od droge koja se radi po najmodernijim standardima, bez bola i neprijatnosti, kao i razni programi lečenja zavisnosti od narkotika. Slobodno nas pozovite ili posetite da vidimo koja varijanta lečenja je najbolja za vas.

Lečenje anksioznosti – savremeni pristupi

Ako se pitate da li je anksioznost izlečiva u svim slučajevima, čak i kada je izuzetno teška i u potpunosti vam remeti život, odgovor je da, ali uz odgovarajuću terapiju. Ono što je važno je precizno odrediti terapiju koja odgovara anksioznosti od koje patite i koja je prilagođena baš vama i vašim potrebama.

Lečenje anksioznosti lekovima – kada je potrebno

Da bi se trajno prevazišla jaka anksioznost lečenje lekovima je ponekad neophodno. Šta je jaka anksioznost? To je stanje čiji simptomi su toliko jaki da osoba ne može normalno da funkcioniše pa svakodnevni život postaje nepodnošljiv. U takvim situacijama, psihijatar obično uvodi lekove. To mogu biti antidepresiv, stabilizator raspoloženja ili anksiolitik. Najčešće se koriste benzodiazepini. To su vrlo efikasni lekovi, ali se ne smeju koristiti dugo jer dugotrajna upotreba može da izazove zavisnost.

Mnogi ljudi se plaše da će ih lekovi samo otupeti i sakriti problem pod tepih. U praksi, to nije tako. Lekovi služe da bi se osoba dovoljno smirila i stabilizovala da bi uopšte mogla da učestvuje u psihoterapiji. Lekovi su, da tako kažemo, samo početna pomoć na putu ka potpunom izlečenju.

Ako ste koristili lekove za anksioznost i plašite se da ste možda navikli na njih više nego što treba, ne brinite jer se i taj problem može rešiti. Dodjite u naš centar za lečenje bolesti zavisnosti. Na našoj klinici vam je dostupna najbolja moguća pomoć. Na raspolaganju su vam najsavremenija detoksikacija od lekova i lečenje zavisnosti od tableta koje daje odlične rezultate. O tome svedoče iskustva naših pacijenata već godinama unazad.

Psihoterapija i anksioznost lečenje bez lekova

Kada je u pitanju anksioznost lečenje prirodnim putem može biti dobra pomoćna terapija, to jest, dopuna psihoterapiji ili lečenju lekovima, ali nikako jedina terapija. Internet je, nažalost, pun neproverenih saveta za prirodno lečenje anksioznosti, ali malo toga je delotvorno. Pronaći ono što zaista pomaže nije lak zadatak. Da bismo vam pomogli, navešćemo nekoliko stvari koje provereno mogu pomoći.

Biljni preparati kao što su matičnjak, valerijana ili lavanda, mogu pomoći kod blažih simptoma anksioznosti. Tehnike disanja, tehnike opuštanja, meditacija takođe mogu biti delotvorni. Rutina i uredan život mnogo znače u borbi protiv anksioznosti. U suštini, vrlo je jednostavno. Neophodni su zdrava hrana i redovni obroci, dovoljno spavanja i odmora, vežbanje. Sve su to navike koje poboljšavaju kvalitet života, umanjuju stres i na taj način, ublažavaju i anksioznost.

Lečenje specifičnih oblika anksioznosti

Socijalna anksioznost se ispoljava kao strah od kritike, procene i posmatranja drugih ljudi. Postupak lečenja ove vrste anksioznosti obično teče na sledeći način:

Psihodijagnostika

Traži se uzrok straha i otkriva se koje su to konkretne situacije koje dovode do anksioznosti.

Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT)

KBT uči osobu da prepozna one misli koje joj prave problem i zameni ih boljim i realnijim. Takođe, radi se na navikama i emocijama da bi se prekinulo stalno ponavljanje istog obrasca. Radi se i na jačanju samopouzdanja i socijalnih veština.

Postepena izloženost

Kada dođe vreme, uz podršku terapeuta, osoba se izlaže situacijama koje izazivaju anksioznost. U početku su to zamišljeni događaji, a zatim i realni.

Tehnike za regulaciju nervnog sistema

Ove tehnike, na primer disanje, su korisne za smanjenje fizičkih simptoma anksioznosti, kao što su znojenje, drhtavica, crvenilo…

Jačanje samopouzdanja

Kako je u suštini ove vrste anksioznosti strah od tuđeg mišljenja, važno je raditi na jačanju samopouzdanja i stavljanju tuđeg mišljenja u realne okvire.

Terapija lekovima po potrebi

Kod jakih simptoma, daju se određeni lekovi, ali kraktorajno i uz nadzor lekara.

Generalizovana anksioznost lečenje – dugoročni pristup

Generalizovana anksioznost je, u suštini hronična, jer traje nedeljama i mesecima. Zato zahteva dug, strpljiv i sveobuhvatan pristup. Glavni koraci lečenja su:

Psihodijagnostika

Cilj je da se shvati šta pokreće i održava simptome ove anksioznosti.

Psihoterapija

Najčešće se primenjuju KBT ili integrativna terapija, a radi se na smanjenju crnih misli i “šta ako” razmišljanja. Uči se kako prekinuti začarani krug neprekidne zabrinutoti i kako zameniti iracionalne misli racionalnim.

Trening tolerancije na stres

Često se tokom psihoterapije razvijaju i strategije koje će pomoći osobi da se u svakodnevnom životu lakše nosi sa stresom i pritiscima.

Tehnike regulacije disanja i nervnog sistema

Kao i kod socijalne anksioznosti, važno je savladati tehnike smirivanja simptoma anksioznosti.

Uspostavljanje rutine i zdravih navika

Neispavanost, slaba hrana i mala fizička aktivnost doprinose jačanju anksioznosti pa je važno razviti zdrave navike.

Terapija lekovima

Ako je potrebno, kod jačih oblika ove vrste anksioznosti uključuje se i lekovi poput anksiolitika, antidepresiva i stabilizatora raspoloženja.

Anksioznost kod dece lečenje – posebni izazovi

porodice i prilagođavanje metoda dečjem uzrastu. Najbitnije je postaviti pravu dijagnozu jer anksioznost kod dece ne izgleda kao kod odraslih. Obično se iskazuje kroz bolove u stomaku, razdražljivost, tugu, preteranu vezanost za roditelje, izbegavanje škole i slično.

Psihodijagnostika

Procenjuje se stanje deteta kroz razgovor sa detetom i roditeljima i posmatranje deteta.

Terapija

Stručnjak, nakon što pregleda dete, određuje vrstu terapije koja bi mu najviše prijala.

Uvođenje rutine

Za psihičko zdravlje detetu su izuzetno važni stabilnost i rutina. Zato su bitni redovan san, pravilna ishrana, redovna fizička aktivnost i postojanje određene strukture dana koju poštuju i deca i roditelji.

Obuka roditelja

Roditelji se uče kako da reaguju u situacijama kada dete doživljava anksioznost, kako da mu pomognu da prebrodi strah i kako da dodatno ne pojačaju njegove reakcije.

Postepeno izlaganje

Kada dete nauči veštine koje će mu pomoći da funkcioniše bez straha, polako se izlaže situacijama koje izazivaju anksioznost. Ovo se radi vrlo pažljivo i postepeno da ne bi došlo do kontraefekta.

Lekovi ako je potrebno

Ako je anksioznost jaka i dete ne može da funkcioniše, dečiji psihijatar može predložiti uvođenje određenih lekova. Ne treba imati strah od toga jer su lekovi samo privremeno sredstvo dok se ne dođe do cilja, a cilj je izlečena anksioznost.

Kako prevazići anksioznost i povratiti kvalitet života

Kod poremećaja kao što je anksioznost lečenje se ne dešava preko noći. Uz pravi pristup, potrebni su i vreme, strpljenje i trud. Mnogima na početku izlečenje izgleda nemoguće, a pitanje kako prevazići anksioznost bez pravog odgovora. Ipak, nakon odgovarajuće terapije, život ponovo dobija mir i stabilnost, a osoba vraća osećaj kontrole.

Strategije samopomoći i promene životnih navika

Strategije samopomoći mogu biti izuzetno važne i korisne da se obuzdaju anksioznost simptomi, ali ih treba primenjivati uz odgovarajuću terapiju da bi bile efikasne na duže staze. Neke od najboljih promena koje možete uneti u svoj život su:

Iskustva izlečene anksioznosti – da li je potpuni oporavak moguć?

Iskustva nam govore da većina ljudi koja se borila sa anksioznošću, nakon lečenja vodi miran i stabilan život. To znači da je potpuni oporavak zaista moguć, ali zahteva upornost i trud. Lečenje, takođe, mora biti prilagođeno jer je individualni pristup uz stručnu terapiju ključan za trajne rezultate.

Najčešća pitanja o anksioznosti

Anksioznost je jedna od velikih problema modernog doba pa nije ni čudo što ljudi žele da znaju šta su anksioznost simptomi i lečenje, kao i kako izlečiti anksioznost trajno. Evo nekih od najčešćih pitanja:

Kako izlečiti anksioznost trajno?

Trajno izlečenje je moguće kada se kombinuju psihoterapija, promene navika i lekovi po potrebi. Od ključnog su značaja dobar terapeut i spremnost pacijenta da se leči. Kada se pronađu uzroci anksioznosti i nauče strategije reagovanja, simptomi uglavnom u potpunosti nestanu.

Koliko traje lečenje anksioznosti?

Trajanje lečenja anksioznosti je individualno i zavisi od vrste i jačine anksioznosti. Kod mnogih se poboljšanje primeti već nakon nekoliko nedelja, a za trajni oporavak je obično potrebno nekoliko meseci.

Može li anksioznost da se vrati posle lečenja?

Može, ali uz naučene strategije, redovnu brigu o sebi i svojim navikama kao i povremenim konsultacijama s terapeutom, male su šanse da će se anksioznost ponovo pojaviti kao ozbiljan problem.

Da li je bolje lečenje anksioznosti lekovima ili bez lekova?

Da li treba da se uključe lekovi u terapiju procenjuje psihijatar. Jedno nije bolje od drugog već izbor zavisi od stanja pacijenta i težine anksioznosti. Sa lekovima ili bez, izlečena anksioznost predstavlja jedini cilj kome se teži.

Kako pomoći bliskoj osobi koja pati od anksioznosti?

Budite strpljivi i pažljivi. Ne umanjujte ono što osoba oseća i ne osuđujte. Anksioznost je teška i iscrpljujuća. Pružite podršku, hrabrite je i slušajte. Podstaknite je da traži profesionalnu pomoć.