Anoreksija počinje neprimetno kao želja da se bude malo bolji, lepši ili disciplinovaniji, a vremenom prerasta u stanje koje potpuno preuzima kontrolu nad životom. To nije izbor ili prolazna faza već poremećaj koji traži razumevanje i stručnu pomoć. U ovom tekstu objasnićemo šta je anoreksija i kako se leči. Važno je imati na umu da kada se prepozna anoreksija terapija je jedino ispravno rešenje i ne treba čekati da stanje postane opasno po život.
Šta je anoreksija i zbog čega nastaje
Anoreksija je poremećaj u kojem osoba ne želi da jede bez obzira što time ugrožava svoj život. Sa strane se može činiti da je u pitanju samo želja da se smrša iz estetskih razloga, ali je problem uglavnom mnogo dublji i složeniji.
Psihološki i socijalni faktori
Psihološki i socijalni faktori su veoma značajni za pojavu anoreksije i zato je važno dobro ih razumeti. Pogledajmo šta se pod tim podrazumeva.
Ovo su najčešći socijalni faktori koji dovode do razvoja anoreksije:
- Komentari o izgledu ili težini Čak i bezazlena primedba, ukoliko je osoba osetljiva ili nestabilna, može da ostavi dubok trag.
- Društveni ideal mršavosti Mediji i okruženje često nameću sliku savršenog tela koju je nemoguće dostići.
- Pritisak da se bude uspešan i “savršen” Posebno kod mladih koji se trude da ispune očekivanja škole, porodice ili vršnjaka.
- Porodična dinamika Napetost, konflikti ili emocionalna udaljenost mogu pojačati potrebu za kontrolo
- Socijalna izolacija ili osećaj nepripadanja Hrana i telo postaju način da se osoba nosi sa usamljenošću ili nesigurnošću.
Unutrašnji pritisak je kod anoreksije vrlo često jači od spoljašnjeg, a psihološki faktori koji najčešće doprinose razvoju ovog poremećaja su:
- Perfekcionizam Stalna potreba da se sve radi besprekorno i bez greške može postati izvor velikog pritiska.
- Opsesivnost Opsesivne misli o težini, hrani, pravilima ishrane koje osoba sama sebi nametne mogu postati toliko jake da otežavaju svakodnevno funkcionisanje.
- Nisko samopouzdanje Osećaj da sopstvena vrednost zavisi od izgleda ili težine što vodi u strogu kontrolu uzimanja hrane.
- Strah od neuspeha ili odbacivanja Kontrolisanje hrane i izgleda tela postaje način da se uspostavi osećaj sigurnosti ili kontrole.
- Jaka unutrašnja napetost Kontrolisanje hrane privremeno smanjuje anksioznost, ali dugoročno pogoršava stanje.
Biološki i genetski uticaji
Koreni anoreksije mogu biti i biološke i genetske prirode. Mnoge osobe imaju određene fizičke predispozicije koje utiču na to kako doživljavaju stres, glad ili traumu. Kada se to shvati, postaje lakše razumeti šta se dešava.
Najčešći biološki i genetski uticaji su:
- Genetska predispozicija Ako u porodici postoje anksioznost, depresija ili poremećaji ishrane pojačava se rizik da osoba razvije anoreksiju.
- Hormonska neravnoteža Promene u hormonima koji regulišu glad, stres i raspoloženje mogu poremetiti prirodne procese u telu i uticati na nastanak poremećaja.
- Promene u neurotransmiterima Poremećaji u lučenju serotonina ili dopamina utič
- Razlike u moždanim strukturama Kod pojedinih ljudi, centri za kontrolu ponašanja, motivaciju i donošenje odluka funkcionišu na drugačiji način.
- Jaka unutrašnja napetost Kontrolisanje hrane privremeno smanjuje anksioznost, ali dugoročno pogoršava stanje.
- Metabolički faktor Kod pojedinih osoba telo reaguje na specifičan način kada se smanji unos hrane što dodatno pojačava poremećaj.
Kada razumemo sve ove uticaje, postaje jasno da anoreksija nije izbor ili prolazna faza već veoma složen problem. Pošto je vrlo česta anoreksija kod dece lečenje podrazumeva i roditelje pa je poznavanje ovih uticaja važno da bi bolje razumeli kroz šta dete prolazi i kako mu pružiti podršku.
Simptomi i znaci anoreksije: kako prepoznati bolest na vreme
Anoreksija se razvija postepeno pa mnoge osobe uspevaju jako dugo da prikrivaju svoje pravo stanje. Zato je jako važno da se anoreksija simptomi prepoznaju na vreme. Što pre primetimo da nešto nije u redu, lakše je sprečiti ozbiljne posledice.
Fizički simptomi anoreksije
Fizički simptomi anoreksije nisu primetni odmah, ali vremenom postaju sve jasniji. Kako poremećaj napreduje mogu se videti:
- Primetno smanjenje telesne težine Osoba je najčešće pravda dijetom ili zdravim navikama mada je gubitak težine zabrinjavajući.
- Umor, slabost, vrtoglavice Javljaju se zbog nedostatka energije i hranljivih materija.
- Suva koža, lomljivost noktiju, opadanje kose Telo nema dovoljno materijala da se izgrađuje pa tkivo propada.
- Hladnoća i osećaj drhtanja Posledica su usporenog metabolizma zbog nedostatka hrane i manjka telesne masti.
- Problemi sa varenjem Mogu se javiti sa varenjem kao što su mučnine, zatvor, bolovi u stomaku.
- Nepravilnost u menstrualnom ciklusu kod žena Hroničan nedostatak hrane dovodi do hormonalnih promena.
- Usporen rad srca i nizak pritisak Srce radi sporije da bi štedelo energiju što snižava i krvni pritisak.
Psihički simptomi i promene u ponašanju
Psihički simptomi na koje treba obratiti pažnju su:
- Opsesivne misli o hrani, težini i izgledu
- Iskrivljena slika o sopstvenom telu
- Intenzivan strah od gojenja
- Anksioznost i stalni osećaj napetosti povezani sa obrocima ili telesnom težinom
- Nisko samopouzdanje i osećaj da je lična vrednost direktno vezana za izgled ili hranu
- Razdražljivost, nagle promene raspoloženja i osećaj preopterećenosti
Promene u ponašanju koje postepeno postaju sve očiglednije mogu biti:
- Izbegavanje obroka i jedenja u društvu uz različita opravdanja
- Strogo kontrolisanje hrane, brojanje kalorija i uvođenje rigidnih pravila oko ishrane
- Prekomerno vežbanje, čak i kada je osoba iscrpljena ili povređena
- Skrivanje navika u ishrani, kao što su premali obroci, izbacivanje određene hrane ili rituali tokom jela
- Poricanje problema, čak i kada su simptomi izraženi i primetni
Osoba sa anoreksijom često nije u potpunosti svesna da ima problem i to je jedan od najtežih delova poremećaja. Kada je u pitanju anoreksija terapija je mesto gde osoba postepeno stiče uvid u svoje stanje da bi mogla da shvati da joj je potrebna pomoć.
Posledice anoreksije na zdravlje i život
Anoreksija ne utiče samo na telesnu težinu već na ceo život. Što duže traje anoreksija posledice su sve teže i ozbiljnije. Pogođeni su i telo i psiha što u potpunosti otežava svakodnevni život.
Kratkoročne posledice po organizam
Prve posledice anoreksije nisu možda drugima odmah lako uočljive ali se javljaju vrlo brzo jer organizam ne može dugo normalno da funkcioniše bez hrane. To su:
- Usporavanje metabolizma Organizam troši sve manje energije kako bi sačuvao osnovne funkcije.
- Smanjeno funkcionisanje mišića Uključujući srčani mišić, što može dovesti do slabosti i problema sa izdržljivošću.
- Poremećen rad hormona Telo smanjuje lučenje hormona važnih za rast, reprodukciju i regulaciju raspoloženja.
- Pad koncentracije i mentalne energije Mozak nema dovoljno glukoze, pa se javljaju smetnje u fokusu i usporeno razmišljanje.
- Slabljenje imunog sistema Telo se teže bori protiv infekcija, čak i onih blagih.
- Emocionalna nestabilnost Zbog kombinacije fizičkog iscrpljenja i hormonskih promena javljaju se razdražljivost, tuga i osećaj preopterećenosti.
Dugoročne komplikacije i rizik po život
Kod ovog poremećaja, izuzetno je važno odreagovati na vreme da bi se najteže posledice sprečile, naročito kod mlađe populacije. Kada je u pitanju anoreksija kod dece lečenje mora biti izuzetno pažljivo i stručno jer pravilan pristup povećava šanse da lečenje bude uspešno, a posledice što manje. Dugoročne komplikacije kod anoreksije su:
- Ozbiljni srčani problemi, uključujući aritmije i rizik od zastoja srca.
- Gubitak koštane mase i povećana sklonost ka lomovima.
- Trajni poremećaji hormona, što utiče na reproduktivno zdravlje, metabolizam i raspoloženje.
- Slabljenje imunog sistema, pa su razne infekcije češće i teže.
- Hronični problemi sa varenjem, uključujući usporen rad želuca i creva.
- Pad koncentracije, pamćenja i mentalne energije, jer mozak dugo vremena trpi posledice gladi.
- Povećan rizik od depresije, anksioznosti i suicidalnih misli, posebno nakon duže borbe sa poremećajem.
Proces i faze lečenja anoreksije u specijalizovanoj klinici
Kako se leči anoreksija? Ovaj poremećaj pogađa telo, emocije i ponašanje pa je potreban sveobuhvatan pristup ako želimo trajno poboljšanje. Stabilnost i podrška su neophodni na svakom koraku. Kada je u pitanju anoreksija terapija nema za cilj samo oporavak tela. Podjednako je važno da se osoba oporavi i emotivno, kao i da razume svoje potisnute potrebe i probleme.
Centar za lečenje bolesti zavisnosti VIP Vorobjev, pored raznih programa za lečenje bolesti zavisnosti, nudi i tretmane za poremećaje ishrane. Kako izgleda terapija i koje su najvažnije faze lečenja, objasnićemo u nastavku.
Dijagnoza i procena stanja pacijenta
Prvi korak u lečenju je pažljiva i precizna dijagnostika. To podrazumeva:
- Medicinski pregled Cilj medicinskog pregleda je da se analizira opšte zdravstveno stanje pacijenta i obuhvata laboratorijske analize, procenu nutritivnog statusa i vitalnih funkcija.
- Procenu psihijatra i psihologa To podrazumeva razgovor koji pomaže da se razume kako je poremećaj nastao, šta ga održava i koliko utiče na svakodnevni život.
- Procenu rizika po život Ovo je posebno važno kod pacijenata koji su drastično smršali ili imaju ozbiljne zdravstvene probleme, kao što su srčani problemi.
- Izradu individualnog terapijskog plana Sve ovo je neophodno da bi se pravilno procenilo šta je pacijentu najpotrebnije i koji pristup bi bio najbolji za lečenje.
Tokom postavljanja dijagnoze, važno je utvrditi i da li je potrebna detoksikacija od droge ili detoksikacija od lekova jer ponekad pacijenti koriste razne supstance ili lekove da bi kontrolisali apetit ili se nosili sa emocijama koje izaziva anoreksija.
Medicinski tretman i nutritivna podrška
Budući da su anoreksija posledice vrlo ozbiljne po fizičko zdravlje, pa čak i život, prvi korak u lečenju je medicinska stabilizacija. U praksi to najčešće podrazumeva:
- Nutritivnu rehabilitaciju ili postepeno vraćanje normalnog unosa hrane
- Praćenje vitalnih funkcija kao što su pritisak, puls, elektroliti, hormonski status i slično.
- Suplementaciju ili nadoknadu elektrolita jer anoreksija izaziva ozbiljan nedostatak.
- Lekove ukoliko postoje fizički problemi ili psihički poremećaji koji zahtevaju terapiju lekovima
Psihoterapija i rad na uzrocima poremećaja
Psihoterapija je ključna za lečenje anoreksije. Ako se ne razreše problemi koji su doveli do anoreksije, ona će se nažalost vratiti. Zato dobra psihoterapija obuhvata:
- Otkrivanje šta pokreće anoreksiju - da li je to perfekcionizam, nisko samopouzdanje, trauma ili potreba za kontrolom.
- Učenje kako se na zdrav način nositi sa stresom i emocijama.
- Ispravljanje iskrivljene slike o sopstvenom telu
- Oslobađanje od opsesivnih misli o hrani i težini
- Rad na samopouzdanju i ličnoj vrednosti koja nije vezana za izgled
- Učenje tehnika relaksacije koje pomažu da se smanje anksioznost i unutrašnja napetost
Porodična terapija i uključivanje najbližih
Uloga porodice u lečenju je naročito važna, posebno kada je u pitanju anoreksija kod dece. Zato je važno da roditelji razumeju kako da pruže odgovarajuću podršku jer su često zatečeni i ne znaju šta da rade. Porodična terapija zato obuhvata:
- Razumevanje poremećaja i načina na koji on utiče na dete ili odraslu osobu.
- Učenje kako pružiti podršku a da to bude bez kontrole, kritike ili pritiska.
- Prepoznavanje ponašanja koja nesvesno utiču da anoreksija simptomi jačaju.
- Izgrađivanje dobre porodične komunikacije jer je to važno za dugoročni oporavak.
Kada porodica shvati šta je anoreksija i kako se leči, i kada razume svoju ulogu u problemu, moći će pruži podršku i pomoć koji su osobi sa anoreksijom potrebni.
Metode i opcije lečenja anoreksije
Kada se javi anoreksija kako pomoći na pravi način? Najbolje rezultate u lečenju daje kombinovanje terapija koje se međusobno dopunjuju. Isto toliko je važno i prilagoditi terapiju individualnim potrebama pacijenta. Najčešće se nude dve opcije: ambulantno i stacionarno lečenje.
Ambulantno vs. stacionarno lečenje anoreksije
Ambulantno lečenje je opcija kod osoba kod kojih anoreksija još nije uzela maha. Kod ove vrste lečenja, pacijent odlazi na terapije nekoliko puta nedeljno što znači da ostalo vreme provodi u svom okruženju ukoliko mu to daje osećaj sigurnosti. Na klinici se:
- Radi na poboljšanju ishrane
- Sprovodi odgovarajuća psihoterapija
- Vrše kontrolni pregledi
- Dobija odgovarajuća podrška
Ipak, jedan veliki problem otežava ambulantno lečenje, a to je činjenica da većina pacijenata nije svesna svog stanja. To znači da nisu u stanju da prate program ishrane sami bez ičije pomoći ili nadzora. Zato lekari najčešće preporučuju stacionarno lečenje.
Stacionarno lečenje je neophodno kada je stanje pacijenta vrlo ozbiljno i opasno po život. To podrazumeva tešku pothranjenost ili psihičku nestabilnost. Zašto je ovaj pristup bolji? Zato što u klinikama kao što je VIP Vorobjev stacionarno lečenje podrazumeva:
- Neprekidan medicinski nadzor
- Kontrolisanu ishranu i stabilizaciju
- Pomoć i podršku psihologa i psihijatra
- Promenu okruženja i uklanjanje okidača za stres
U praksi se pokazalo da stacionarno lečenje vodi bržem i dugoročnijem oporavku.Ova vrsta lečenja je nužna ako je prisutna i neka bolest zavisnosti, na primer, ako je potrebno lečenje zavisnosti od tableta koje se često kod anoreksije zloupotrebljavaju.
Kombinacija terapija za dugoročne rezultate
Kada je u pitanju anoreksija lečenje je najbolje sprovesti kao kombinaciju različitih terapija. Takva sveobuhvatna terapija obuhvata:
- Medicinsku stabilizaciju
- Nutritivnu rehabilitaciju
- Psihoterapiju
- Terapije relaksacije
- Porodičnu terapiju
Na ovaj način pacijent uspeva da se oporavi i fizički i psihički, a i smanjuje se rizik od vraćanja poremećaja.
Da li je moguće samostalno izlečenje anoreksije?
Pitanje da li je anoreksija izlečiva samostalno je vrlo često, posebno kod blažih oblika. Nažalost, u praksi se pokazalo da iako osoba može na trenutak uvideti svoje stanje i poželeti promenu, u suštini je samostalno izlečenje vrlo rizično i retko. Bez stručnog vođenja i podrške, ostaje veliki rizik od vraćanja u poremećaj.
- Dužina trajanja poremećaja
- Psihičko stanje pacijenta
- Zdravstveno stanje pacijenta
- Težina pothranjenosti
- Godine pacijenta
- Motivacija pacijenta
- Podrška porodice i okoline
Iz ovoga je jasno da je dužina trajanja lečenja anoreksije različita. Generalno, lečenje traje od nekoliko meseci do nekoliko godina.
Prevencija recidiva i podrška nakon lečenja
Lečenje anoreksije se mora nastaviti i posle formalnog lečenja. Taj period posle terapije je osetljiv jer se osoba vraća u život i mora ponovo da se nosi sa problemima, a da se ne vrati starim navikama. Kako bi se sprečilo vraćanje starim navikama, preporučuje se nastavak psihoterapije da bi se rešile potisnute traume i problemi. Sam pacijent mora da bude svestan da rizik postoji i da nauči da prepozna rane znake upozorenja i reaguje odmah.
Troškovi lečenja anoreksije i faktori koji utiču na cenu
Pošto anoreksija mora da se leči kroz veoma individualizovan pristup, ne može postojati fiksna cena za sve pacijente. Cena zavisi od više faktora, kao što su:
- Obim i tip terapija
- Trajanje programa
- Zdravstveno stanje i potreba za nadzorom
- Potreba za dodatnim uslugama
Tačan trošak lečenja možete dobiti kroz razgovor sa našim medicinskim savetnicima i procenom stanja i potreba pacijenta.
Iskustva pacijenata i uspešnost u lečenju anoreksije
Da li će lečenje biti uspešno, zavisi od raznih faktora, ali na osnovu iskustva pacijenata može se reći da je za uspeh najvažnije potražiti pomoć što pre i biti istrajan u lečenju. Mnogi pacijenti ističu da su im najviše pomogli podrška, razumevanje i stručno vođenje. Prelomni trenutak za većinu je bio kada su shvatili da im je pomoć potrebna i da nije sramota tražiti je.
FAQ – najčešća pitanja o anoreksiji i njenom lečenju
Ovo su najčešća pitanja koja pacijenti i njihove porodice postavljaju:
Da li je anoreksija izlečiva i koliko traje terapija?
Anoreksiju je moguće izlečiti, a trajanje terapije zavisi od težine poremećaja, uzrasta, zdravstvenog stanja, i naravno, od toga kako se leči anoreksija. Potražite pomoć na nekoj od pouzdanih klinika koje imaju iskustva u rešavanju ovog problema.
Koji su prvi znaci anoreksije kod dece i tinejdžera?
Prvi znaci anoreksije kod dece i tinejdžera najčešće se ne primete jer ih je lako protumačiti kao pubertet ili prirodne teškoće u odrastanju. Najočigledniji znak je gubitak težine, ali treba obratiti pažnju i na promene u ponašanju, kao što su pojačana razdražljivost, promene raspoloženja, anksioznost, iscrpljenost i umor. Kada je u pitanju anoreksija kod dece lečenje mora započeti što ranije pa roditelji ne smeju da ignorišu ove znakove ako ih primete.
Da li je moguće lečenje anoreksije bez lekova?
Kod poremećaja ishrane kao što je anoreksija terapija ne mora uvek da obuhvata i lekove, posebno ako se prepozna na vreme i nema ozbiljnih komplikacija.
Kako porodica može pomoći obolelom tokom lečenja?
Porodica ima veoma veliku ulogu u oporavku od anoreksije, najviše kod dece. Zbog toga je neophodno da članovi porodice razumeju sta je anoreksija kako pomoći na pravi način i šta se od njih očekuje da bi lečenje bilo uspešno. Iznad svega, najvažnije je da porodica pokaže razumevanje, strpljenje i podršku, a da izbegava kritiku, pritisak i raspravu.
Da li postoji rizik od povratka bolesti nakon izlečenja?
Rizik uvek postoji, ali uz pravilno lečenje i potpunu podršku, rizik se značajno smanjuje. Najbolje je posmatrati oporavak kao dugotrajan proces koji se nastavlja i posle terapije.
