Dijagnostika je postupak kojim se utvrđuje prisustvo ili odsustvo bolesti i pomoću koga se vrši svrstavanje u određenu dijagnostičku kategoriju. U tom procesu uočavaju se simptomi i znaci bolesti. Simptomi su subjektivne tegobe koje pacijent doživljava, a znaci su ono što je objektivno primetno. Dijagnostika je najvažnija faza tretmana jer sama suština dijagnoze je procena celoukupnog fizičkog i psihičkog stanja pacijenta.
Zašto nam je potrebna dijagnostika?
Bez dobre i precizne dijagnostike nemoguće je postaviti pravilnu dijagnozu. Zato je na samom početku lečenja pacijenata od bolesti zavisnosti ili psihičkih poremećaja na našoj klinici dijagnostika prva faza. Uz pomoć nje dolazimo do procene psihičkog ali i fizičkog stanja pacijenta.
Standardni dijagnostički pregled obuhvata: test urina, testove za hepatitis B i C, za HIV i opštu analizu krvi i EKG pregled kod lekara interniste.
Ukoliko tokom procesa dijagnostike dođemo do saznanja da pacijent ima ozbiljnih odstupanja u laboratorijskim testovima i / ili u slučaju prisustva faktora rizika, klinika VIP Vorobjev sarađuje sa eminentnim stručnjacima i klinikama u Srbiji kako bi ih dodatno angažovali u detaljnijoj dijagnostici i strategiji lečenja.
Takođe pored dijagnostike na našoj klinici našim pacijentima pružamo i detaljnije preglede koje obavljamo na našim partnerskim klinikama. Na taj način možemo pružiti pregled MRI, EEG ili ultrazvukom, snimanje rendgenom, endoskopske preglede kao i konsultacije kardiologa, neurologa, endokrinologa i drugih specijalista.
Ovi specifični testovi prilikom dijagnostike nisu uključeni u cenu tretmana i dodatno se naplaćuju. Klinika VIP Vorobjev takođe pruža i dodatne specifične laboratorijske testove uz pomoć kojih detektujemo prisutnost lekova u krvi, urinu i drugim telesnim tečnostima.
Psihijatrijska dijagnostika
Dijagnostika u psihijatriji specifična je u odnosu na dijagnostiku u somatskoj medicini. Dok se u somatskoj medicini dijagnostika koristi za klasifikovanje somatskih stanja, u psihijatriji se dijagnostika koristi za klasifikovanje mentalnih oboljenja.
S obzirom na to da mentalni poremećaji imaju status hipotetičkih konstrukata, mora se opreznije i pažljivije pristupiti dijagnostici, jer su mentalni poremećaji kao i sama psiha varijabilniji u odnosu na somatska oboljenja. Takođe, kod somatskih oboljenja imamo objektivne pokazatelje bolesti. U psihijatriji se oslanjamo na iskaze pacijenta koji su često nerazumljivi.
Još jedna specifičnost dijagnostike u psihijatriji je sama specifičnost mentalnih poremećaja.
Izveštavanje pacijenta o svojim tegobama često je bolno i provokativno, kako za njega samoga tako i za njegovu porodicu.
Dijagnoza često povlači i stigmu, odnosno negativan odnos prema ljudima koji boluju od mentalnih poremećaja. Ovom prvom koraku pristupamo obazrivo kako bismo minimizovali nelagodnost koju psihijatrijska dijagnostika može da prouzrokuje.
Psihološka dijagnostika
Psihodijagnostika se odnosi na primenu dijagnostike u oblasti kliničke psihologije dopunjenu sa opisom ličnosti i implikacijama za tretman poremećaja. Psihodijagnostika je specifičnost akademske psihologije jer je akademska psihologija iznedrila instrumente pomoću kojih se ličnost može procenjivati i opisivati.
Psihodijagnostika obuhvata popis osnovnih informacija o pacijentu, dijagnostički intervju i raznovrsnu bateriju testova. Pomoću ovoga se može proceniti intelektualni nivo osobe, crte ličnosti i prisustvo ili odsustvo mentalnog poremećaja.
Psihodijagnostika osnovno je oruđe kliničkih psihologa, koji su jedini stručni da primenjuju metode psihodijagnostičke procene kao i da tumače rezultate do kojih dođu uz pomoć metoda koje koriste. Bilo da je u pitanju intelektualni deficit, problemi u međuljudskim odnosima ili poremećaj ponašanja, psihodijagnostika psiholozima pruža sredstvo pomoću kojeg mogu da dođu do dijagnoze ali i do sveobuhvatnog opisa ličnosti.
Osim opisa snaga i slabosti pacijenta, psihodijagnostika takođe pruža korisne smernice za dalji tretman. U zavisnosti od dijagnoze, moguće je ponuditi određenu psihoterapiju koja je najadekvatnija za određeni poremećaj. Tako na primer postoji saglasnost da se fobije najbolje leče pomoću bihejvioralne terapije, a da lečenje bolesti zavisnosti zahteva multidisciplinarni pristup.
Ključna stvar kod psihodijagnostike je dobro uputno pitanje, odnosno pitanje sa kojim započinjemo proces kliničke procene, jer klinička procena uvek treba da odgovori na dobro osmišljena i unapred postavljena pitanja.
Kome je namenjena psihodijagnostika?
Odrasle osobe javljaju se samoinicijativno ili po preporuci psihijatra ili neurologa. U slučaju kada osobe ispoljavaju problematično ponašanje na poslu, firma u kojoj osoba radi takođe može da traži usluge psihologa, konkretno psihodijagnostiku.
Psihodijagnostika je preporučljiva za:
Osobe koje imaju emocionalnih problema i koje su neprestano u stanju krize;
Osobe koje imaju panične napade i stalnu anksioznost;
Osobe za koje se sumnja da pate od poremećaja ličnosti;
Osobe za koje se sumnja da imaju dijagnozu shizofrenije;
Osobe sa intelektualnim deficitima, slabom koncentracijom i poremećajem pažnje;
Osobe koje duži vremenski period ispoljavaju znake depresije.
Koliko traje proces psihodijagnostike?
Proces psihodijagnostike traje u zavisnosti od broja testova koji su odabrani i od samog pacijenta.
Dugotrajno testiranje obično iziskuje napor i izaziva zamor pacijenta. U takvim slučajevima mudro je napraviti pauze i podeliti proces testiranja na vise dana. Krajnji rezultat psihodijagnostike je pisanje psihološkog izveštaja u kome se nalaze i implikacije za dalji tretman.
Na našoj klinici nudimo preciznu psihodijagnostiku i plan lečenja koji prilagođavamo svakom pacijentu u cilju da maksimizujemo efikasnost lečenja. Naš tim stručnjaka čine psihijatri i psiholozi koji će Vam pružiti stručnu podršku kako biste se uspešno izborili sa mentalnim poremećajima.
