Generalizovani anksiozni poremećaj, prema definiciji profesora psihijatrije Malcolma Ladera, je preterana i neodgovarajuća zabrinutost koja je uporna i nije ograničena na date okolnosti.

Svako od nas se suočio u životu sa nervozom pred ispit, važan poslovni sastanak ili veliku životnu odluku. Osećaj strepnje, brige, pa i stresa u tim situacijama sasvim je opravdan. Ovaj unutrašnji nemir ne samo da je kratkotrajan, već jasno znamo njegov izvor. Pojedini stručnjaci ističu da je, čak, pozitivan, jer nas tera da budemo pažljiviji i skoncentrisaniji.

Međutim, kod 3 odsto populacije nije tako. Kod njih se javlja neodređeni osećaj straha i hronične strepnje koji su karakteristični za generalizovani anksiozni poremećaj.

Generalizovani anksiozni poremećaj se ne razvija preko noći

Generalizovana anksioznost može se pojaviti u bilo kom životnom dobu. Mada se najčešće javlja u tridesetim godima, pre svega, među ženama. U dečijem uzrastu povezana je sa školskim obavezama, sportskim takmičenjima i pritiskom društva. Dok kod odraslih se ispoljava usled straha od neuspeha i neispunjavanja određenih ciljeva.

Generalizovani anksiozni poremećaj

Zapravo, brojni faktori utiču na pojavu ove vrste anksioznosti. Utvrđeno je da genetika igra važnu ulogu, pa se osobe u čijoj porodici već postoji poremećaj nalaze u rizičnoj grupi. Takođe, okolina, porodični odnosi, kao i sam karakter mogu da podstaknu razvoj problema.

Iako je generalizovani anksiozni poremećaj splet više faktora, jedno je sigurno – izazivana ga velika trauma. Zlostavljanje, smrt bliske osobe, razvod, promena radnog mesta, samo su neki od stresnih događaja koji se navode.

Nije redak slučaj da depresija i generalizovani anksiozni poremećaj idu zajedno. Ovo stanje je naročito izraženo kada postoji zavisnost od tableta i drugih psihoaktivnih supstanci, uključujući i alkohol i nikotin.

Kako prepoznati generalizovani anksiozni poremećaj?

“Šta ako pođemo na put i svi poginemo?” “Šta ako mi inspektor na poslu pronađe grešku i dobijem otkaz?” “Šta ako je neraspoloženje deteta znak opasne bolesti?” “Šta ako…” je prepoznatljivo pitanje za generalizovani anksiozni poremećaj.

Naime, ove osobe se boje nekog neprijatnog događaja u budućnosti, iako ne postoji verovatnoća da će se on zaista desiti. Zabrinutost je naročito usmerena na porodicu i bliske prijatelje.

S obzirom da je osećaj lebdećeg straha postao sastavni deo njihovog života, nemoguće ga je kontrolisati. Najčešći simptomi su razdražljivost, problemi sa spavanjem i koncentracijom, poremećaj ishrane, promene u ponašanju, pa i izbegavanje događaja za koji smatraju da mogu da dovedu do opasnosti.

Generalizovani anksiozni poremećaj pokazuje i fizičke simptome. Obično se javljaju grčevi i zatezanje mišića koji su praćeni bolovima u potiljku, vratu, ramenima, licu i očnim kapcima. Zatim česte glavobolje, hronični umor, nepravilni rad srca, otežano disanje i gutanja, suva usta, učestalo mokrenje, dijareja.

Generalizovani anksiozni poremećaj

Upravo ove fizičke manifestacije izazivaju zabunu, te se pacijenti javljaju lekarima specijalistima. Dok samo 13,3 odsto njih navodi anksioznost kao problem.

Kako se leči generalizovani anksiozni poremećaj?

Tek kada se isključi mogućnost drugih bolesti zbog fizičkih simptoma, može se jasno dijagnostifikovati generalizovani anksiozni poremećaj.

Lečenje je individulanog karaktera i zavisi od težine poremećaja, opšteg stanja pacijenta, kao i njegove motivacije. Obično se kombinuju farmakoterapijske i psihoterapijske metode.

Ranijih godina se koristila terapija benzodiazepinima. Vremenom se pokazalo da nisu najbolji izbor, jer deluju na simptom, a ne na uzrok. Dok nakon dužeg uzimanja stvaraju zavisnost. Zbog toga se danas u lečenju primenjuju antidepresivi. Oni opuštaju mišićnu napetost i smanjuju nemir, istovremeno delujući na one neurotransmitere koji su u neravnoteži zbog poremećaja.

Značaj psihoterapije je veliki u otklanjanju ovog problema. Zahvaljujući njoj pacijent se, najpre, suočava sa lošim mislima, a zatim uči kako da prepozna potencijalno destruktivne situacije koje dovode do teskobe. Cilj lečenja je da se posebnim tehnikama smanji napetost i strest, kao i da se sagleda prava realnost.

Generalizovani anksiozni poremećaj utiče na kvalitet života, zato ga ne smete zanemarivati. Ukoliko imate neki od navedenih simptoma posetite kliniku VIP Vorobjev. Naš stručni tim pomoći će vam da se rešite ne samo osećaja teskobe, već i dubljih problema koji leže u njenoj osnovi. Pored prijatnog ambijenta u kome se odvijaju seanse, veliki značaj u lečenju imaju i relaksirajuće terapije u bazenu i jacuzziju. U sklopu klinike nalazi se i psihoterapeutski letnjikovac koji je pravi mirni kutak za oslobađanje od svih negativnih misli.

 

Ostavite komentar