Najveći broj odraslih ljudi širom planete je naviknut na svakodnevno konzumiranje kafe, bez svesti o psihoaktivnim svojstvima ove supstance. Ukoliko ste se pitali zašto vam je toliko teško da se otarasite ove navike, ili se suočavate sa čestim glavoboljama kada ne pijete kafu, možda ste razvili određenu zavisnost od kofeina.
Šta je zavisnost od kofeina i kako nastaje
Zavisnost od kofeina tumači se kao promena u funkcionisanju mozga usled koje telo počinje da razvija žudnju za ovom supstancom. Bez kofeina, vremenom počinju da se javljaju i određeni simptomi nelagode. Za razliku od drugih vidova zavisnosti, ovo stanje može nestati i samo od sebe, samo ukoliko osoba dovoljno dugo održi apstinenciju.
Kako kofein deluje na mozak i nervni sistem
Redovan unos velikih količina kofeina može dovesti do psihičkih i fizičkih promena u organizmu. Naučnici su tokom godina primetili da molekul pod nazivom adenozin može izazvati osećaj umora i potrebe za snom. Kofein efektivno blokira ovu supstancu, pa se makar privremeno ublažava zamor i povećava budnost.
Odjednom, bez kafe, osobe počinju da osećaju letargiju, probleme sa raspoloženjem, ali i pulsirajuću glavobolju. Moguće je iskusiti i padove u koncentraciji koji mogu dovesti do otežanog obavljanja čak i rutinskih svakodnevnih zadataka.
Kada kafa iz navike prelazi u zavisnost
Konzumiranje 3 do 4 kafe svakog dana smatra se za bezbedne količine, ali u zavisnosti od zdravstvenog stanja osobe, i ovo može izazvati određene probleme. Preterivanje u količinama dovodi osobu u uvećano stanje rizika od razvoja zavisnosti. Ukoliko bez kafe niste u stanju da funkcionišete neometano, te se u takvim situacijama javljaju negativni simptomi, može se reći da je došlo do ekstremnog privikavanja na kafu.
Simptomi zavisnosti od kofeina
Simptomi koji ukazuju da je potencijalno nastala zavisnost od kofeina javljaju se kada osoba ne konzumira ovaj napitak. To može uključivati fizičke, ali i određene psihičke simptome o kojima ćemo sada detaljnije govoriti.
Fizički simptomi (glavobolja, nesanica, ubrzan puls)
Kod osoba koje konzumiraju velike količine kafe i naglo odluče da pronađu način kako najbrže izbaciti kofein in organizma, mogu se javiti sledeće pojave:
- Pulsirajući bol i glavobolja
- Osećaj težine u telu
- Stomačni problemi
- Bolovi u mišićima
- Nesanica
- Ubrzan rad srca
- Povišen krvni pritisak
Psihički simptomi (anksioznost, razdražljivost, umor)
Ukoliko govorimo o psihičkim problemima koji se mogu javiti usled zavisnosti od kofeina, ističu se sledeće pojave:
- Usporenost misli
- Razdražljivost
- Unutrašnji nemir
- Gubitak motivacije
- Nedostatak motivacije
- Loše raspoloženje
- Osećaj blaže anksioznosti
Kako prepoznati da unos kafe utiče na vaše zdravlje
Najjednostavniji način da prepoznate da ste razvili preteranu potrebu za kafom vidi se kada potpuno obustavite konzumiranje ovog napitka. Ukoliko se tada javi bilo koji od pomenutih simptoma, ili ako bez kafe osećate veliki nedostatak i prazninu, možda je vreme da razmislite da li vam navika ispijanja ovog napitka negativno utiče na život i kontroliše vas u određenoj meri.
Koliko kafe je previše – gde je granica
Ne postoji jasno određena granica između bezbedne i preterane količine kafe, budući da to zavisi od genetike, telesne mase i zdravlja svakog pojedinca. Najveći broj zdravstvenih organizacija u svetu pominje količine od 400 miligrama kofeina dnevno, što je količina od 3 do 4 šolje domaće kafe. Iste količine odnose se i na espreso ili nes kafu, dok filter kafa obično sadrži veće doze kofeina, nekad i do duplo većih količina.
Posledice dugotrajne upotrebe kofeina
Konzumiranje većih količina kofeina veoma lako prelazi u naviku, pa danas milioni ljudi širom sveta ovo smatraju za svoj dnevni ritual i potrebu. Sada ćemo detaljnije objasniti na koji način konzumiranje kafe dovodi do promena u funkcionisanju organizma.
Uticaj na srce, krvni pritisak i spavanje
Usled konzumiranja kofeina, dolazi do ubrzanog lučenja adrenalina. Kao posledica toga, srce kreće da radi jače, pa može doći i do ubrzanog pulsa. Krvni sudovi se takođe sužavaju, zbog čega dolazi do ubrzanog skoka krvnog pritiska. Kafa ima uticaj i na cirkadijalni ritam, koji kontroliše osećaj pospanosti i upadanje u san, a ključan je za fizički i psihički oporavak. Osobe koje duže vreme konzumiraju velike količine kafe stoga mogu razviti ozbiljnije probleme sa nesanicom.
Povezanost kofeina sa anksioznošću i depresijom
Ako kod osobe već postoje određeni psihički poremećaji, preterano konzumiranje napitaka koji sadrže kofein može biti jako štetno po zdravlje. Simptomi anksioznosti samo se mogu uvećati uz kofein, usled povećanog lučenja kortizola i adrenalina. Kod osoba koje već iskazuju određene simptome za zavisnost od kofeina, ovi efekti mogu dovesti i do napada panike.
Odvikavanje od kofeina i kafe – kako smanjiti unos bez krize
Najjednostavniji odgovor na pitanje kako izbaciti kofein iz organizma bez simptoma krize nalazi se u postepenom umanjenju doza. Takođe se potreba za kofeinom koji dolazi sa ovim napitkom može zameniti kroz druge, bolje alternative. Uz dovoljno vremena i samokontrolu, potreba za kafom može potpuno nestati.
Postepeno smanjivanje količine kafe
Ovo možda nije način kako najbrže izbaciti kofein iz organizma, ali predstavlja verovatno i najbolju taktiku koja dovodi do uspeha na duge staze. Iako smanjenjem konzumiranja kafe u početnim fazama može doći do blažih simptoma kao što su umor i pad energije, potrebno je izdržati svega nekoliko dana u tom stanju pre nego što svi neželjeni simptomi potpuno nestanu.
Zamene za kafu i zdrave alternative
Napici kao što su crni čaj ili cikorija takođe sadrže velike doze kofeina, pa čak i ukusom podsećaju na kafu, te stoga predstavljaju dobre i pouzdane alternative. Pored toga, određeni čajevi, kao što su onaj od korena maslačka mogu doprineti i zdravlju jetre i povećanoj energiji usled minerala i antioksidanasa koje se u njemu nalaze. Konzumiranje tople vode sa limunom i đumbirom može umanjiti dehidrataciju organizma, što pomaže pri razbuđivanju i otklanjanju osećaja umora.
Kako ublažiti simptome apstinencijalne krize od kofeina
Pre svega, neophodno je uzimati velike količine vode i drugih zdravih napitaka kao što su biljni čajevi, čime se održava hidriranost. Ovo pomaže za umanjenje glavobolja, a u tome može pomoći i uzmanje elektrolita. Uzimanje suplemenata kao što su magnezijum i vitamini pomaže u povećanju energije, a u tome važnu ulogu mogu imati i popodnevne dremke od 20 do 30 minuta.
Lečenje zavisnosti od kofeina u specijalizovanoj klinici
U najvećem broju slučajeva, zavisnost od kofeina može se otkloniti prostom primenom suzdržavanja od konzumiranja kafe. Dolazak na kliniku na stacionarno lečenje preporučuje se ukoliko postoje zavisnosti od narkotika i drugih ozbiljnih psihoaktivnih supstanci. Ukoliko osoba primeti da preterana potreba za kofeinom vodi ka zloupotrebi i drugih supstanci, zarad otklanjanja anksioznosti ili drugih psihičkih problema, bolničko lečenje može predstavljati najbolji izbor.
Kada je potrebna stručna pomoć
Kod pojedinaca koji imaju i druge poremećaje ishrane, zavisnost od kofeina može biti daleko teža za lečenje i otklanjanje. Ukoliko postoji potreba za određenim terapijama kao što je lečenje bulimije ili anoreksije, boravak u stručnoj klinici je neophodan da bi se osobi pokazalo kako izbaciti kofein iz svakodnevne upotrebe i razviti zdrave navike sa konzumrianjem hrane i pića.
Terapijski pristup i psihološka podrška
Neuspeli pokušaji prestanka konzumiranja velikih količina kofeina ukazuju na potencijalno postojanje dubljih problema koji zahtevaju drugačiji pristup. Psihoterapija tada može predstavljati najbolji način da se prepoznaju okidači koji rezultiraju vraćanju ovoj opsesiji, ali može poslužiti i za stvaranje zdravijih navika kojima bi se potreba za kofeinom dovela u normalu na duge staze.
Prevencija ponovne zavisnosti od kofeina
Verujemo da ste iz teksta do sada naučili kako izbaciti kofein iz svakodnevice i stvoriti stabilnu osnovu da do problema sa preteranim konzumiranjem ponovo ne dođe. Ipak, ukoliko primetite da potreba za vraćanjem na staro i dalje postoji i nakon nekog vremena, savetujemo vas da potražite pomoć psihoterapeuta koji vam može pomoći da ovu opsesivnu potrebu otklonite za sva vremena.
FAQ – Najčešća pitanja o zavisnosti od kofeina
01.Da li je kafa zaista droga?
Budući da droge spadaju u psihoaktivne supstance, a da kafa poseduje kofein, može se reći da i kafa spada u droge. Konzumiranjem kafe, vrši se direktan uticaj na funkcionisanje mozga, a primetna je i blaža apstinencijalna kriza prilikom prestanka uzimanja kod osoba koje su pile velike količine ovog napitka.
